2001 на Викимедијиној остави.

2001. је била проста година.

Догађаји

Јануар

• 
  6. јануар — Конгрес САД прогласио је Џорџа В. Буша победником америчких председничких избора 2000.
  


• 
  9. јануар — Биљана Плавшић се добровољно предала Хашком трибуналу.


• 
  15. јануар — Основана је Википедија.


• 
  19. јануар — Амерички председник Бил Клинтон донео одлуку о укидању спољног зида санкција СР Југославији.


• 
  20. јануар — Џорџ В. Буш наслиједио је Била Клинтона на месту америчког предсједника и постао 43. председник.


• 
  20. јануар — Глорија Макапагал-Аројо је преузела дужност председника Филипина од Џозефа Естраде.


• 
  23. јануар — Инцидент самоспаљивања на Тјен Ан Мену.


• 
  25. јануар — Скупштина Србије изабрала нову Владу Србије на челу са Зораном Ђинђићем.


• 
  31. јануар — Након деветомесечног суђења шкотски суд осудио је на доживотну робију Либијца Абдел Басет ал Меграха (49) због подметања бомбе у авион Пан Ам-а, који се у децембру 1988. срушио изнад шкотског града Локербија и усмрти 270 људи. Његов саучесник Амин Халифа Фахим ослобођен је оптужби.

Фебруар

• 
  6. фебруар — Аријел Шарон је победио је на изборима за израелског премијера.


• 
  12. фебруар — Свемирска летелица НЕАР Шумејкер спустила се на површину астероида 433 Ерос и постала прва свемирска летјлица која је слетела на неки астероид.


• 
  13. фебруар — Земљотрес магнитуде 6,6 погодио је Салвадор убивши најмање 400 људи.


• 
  16. фебруар — Бомбашки напад на аутобус "Нишекспреса" код Подујева, погинуло 10 Срба и још 2 особе су подлегле повредама касније, осим тога повређене су још 43 особе (Напад на аутобус код Подујева).^[1]


• 
  18. фебруар — Агент америчког Федералног истражног бироа Роберт Хансен је ухапшен пошто је 22 године шпијунирао за совјетске и руске обавештајне службе.


• 
  24. фебруар — Ухапшен Радомир Марковић, бивши шеф државне безбедности у Србији.


• 
  27. фебруар — Скупштина СРЈ укинула Указ о одузимању држављанства и имовине породици Карађорђевић из 1947.

Март

• 
  3. март — Хрватска национална скупштина у Мостару прогласила је „прелазну хрватску самоуправу” у БиХ.


• 
  5. март — Председници СР Југославије и Републике Српске, Војислав Коштуница и Мирко Шаровић, потписали су у Бањалуци Споразум о успостављању специјалних паралелних веза СРЈ и РС.


• 
  7. март — Високи представник за Босну и Херцеговину Волфганг Петрич сменио је Анту Јелавића са места хрватског члана Председништва БиХ.


• 
  12. март — У акцији уништавања неисламских културних споменика талибанске власти у Авганистану уништиле су два највећа кипа Буде у свету.


• 
  23. март — После петнаестогодишње мисије у свемиру, руска свемирска станица Мир, плански је уништена потапањем у Тихом океану.


• 
  23. март — Хашком трибуналу предат Миломир Стакић, бивши градоначелник Приједора.


• 
  28. март — Заступнички дом Хрватског сабора укинуо Жупанијски дом истог.


• 
  30. март — На београдском насељу Дедиње окупило се неколико стотина присталица бившег председника СРЈ и Србије Слободана Милошевића, после вести да се спрема његово хапшење. Посланици СПС-а у републичком парламенту напустили заседање и придружили се демонстрантима.

Април

• 
  1. април — После преговора са српском Владом, Слободан Милошевић се предао истражним органима и одведен у београдски Централни затвор, где му је одређен притвор.


• 
  1. април — Амерички шпијунски авион сударио се с кинеским ловцем изнад Јужног кинеског мора, после чега је летелица САД принудно слетела у кинеску војну базу Хајнан.


• 
  28. април —Бизнисмен из САД, Денис Тито, први човек који је платио лет у свемир (20 милиона долара), отпутовао је, с руском посадом, на Међународну свемирску станицу.

Maj

Јун

• 
  1. јун — Непалски престолонаследник Дипендра убио је у палати у Катмандуу своје родитеље, краља Бирендру и краљицу Ајсварају и још шест чланова породице, а потом је извршио самоубиство.


• 
  11. јун — У Јагодини убијен новинар Милан Пантић, дописник „Вечерњих новости” из тог града.
  
  • Потпредседник Владе Србије, Вук Обрадовић, разрешен дужности због оптужби да је сексуално узнемиравао колегинице из своје странке.


• 
  28. јун — Слободан Милошевић изручен Хашком трибуналу.

Јул

• 
  2. јул — У САД је извршено прво усађивање механичког срца.


• 
  13. јул — Формиран Одбојкашки клуб „Борац” из Бање Луке.


• 
  14. јул — Влада Републике Србије саопштила је да је откривен камион-хладњача у акумулационом језеру хидроелектране Перућац, где је нађено између 50 и 60 лешева за које се претпостављало да су жртве рата на Косову и Метохији.

Август

• 
  13. август — Представници Северне Македоније, Албанаца у Републици Македонији, САД и ЕУ потписали Охридски споразум.


• 
  17. август — Демократска странка Србије иступила из ДОС-а и Ђинђићеве Владе, оптужујући је да је повезана са организованим криминалом.


• 
  22. август — Милан Протић, амбасадор СР Југославије у САД, смењен са своје дужности.

Септембар

• 
  11. септембар — Терористички напади у САД, велики број жртава, срушене две зграде Светског трговинског центра у Њујорку.


• 
  16. септембар — Кина је после 15 година преговора примљена у Светску трговинску организацију.


• 
  26. септембар — Белгија је изручила Међународном трибуналу за Руанду бившег руандског министра за финансије Емануела Ндиндабахизија, оптуженог за умешаност у геноцид у Руанди.

Октобар

• 
  7. октобар — САД и Уједињено Краљевство су почеле ваздушне нападе на Авганистан због одбијања авганистанских власти да изруче Осаму бин Ладена.


• 
  24. октобар — У нападу америчких снага на Кабул, убијена су 22 члана пакистанског милитаристичког покрета Харакат-ул-Муџахедини, који су се борили против индијске власти у Кашмиру.


• 
  26. октобар — Амерички председник Џорџ Буш млађи је потписао Патриотски закон, чиме је значајно повећана надлежност америчких служби у борби против тероризма.

Новембар

• 
  9. новембар — Отпочела побуна припадника Јединице за специјалне операције Ресора државне безбедности Србије.

Децембар

• 
  6. децембар — Наташа Мићић (ДОС) изабрана је за председницу Скупштине Србије, након што је Драган Маршићанин (функционер ДСС), поднео оставку на ту функцију.

Рођења

Јануар

• 
  3. јануар — Дени Авдија, израелско-српски кошаркаш


• 
  21. јануар — Џексон Брандиџ, амерички глумац


• 
  23. јануар — Олга Даниловић, српска тенисерка

Март

• 
  17. март — Иван Илић, српски фудбалер

Мај

• 
  24. мај — Страхиња Павловић, српски фудбалер


• 
  27. мај — Изабела Видовић, америчко-хрватска глумица

Август

• 
  1. август — Стеван Карапанџић, српски кошаркаш

Смрти

Јануар

• 
  13. јануар — Бранко В. Радичевић, српски књижевник. (*1925)


• 
  15. јануар — Лео Маркс, британски криптограф. (*1920)


• 
  31. јануар — Гордон Руперт Диксон, канадски писац научне фантастике. (*1923)

Фебруар

• 
  4. фебруар — Драган Максимовић, српски глумац. (*1949)


• 
  18. фебруар — Миодраг Гидра Стојановић, српски боксер. (*1950)


• 
  25. фебруар — Доналд Бредман, аустралијски играч крикета. (*1908)


• 
  26. фебруар — Драгослав Аврамовић, српски економиста и гувернер. (*1919)

Март

• 
  9. март — Михајло Костић Пљака, српски глумац. (*1933)


• 
  10. март — Маја Маршићевић Тасић, српска новинарка и активисткиња Грађанског савеза Србије. (*1965)


• 
  15. март — Ен Садерн, америчка глумица. (*1909)

Април

• 
  12. април — Љиљана Крстић, српска глумица. (*1919)


• 
  20. април — Ђузепе Синополи, италијански композитор. (*1946)

Мај

• 
  6. мај — Божидар Тимотијевић, српски књижевник, песник и новинар. (*1932)


• 
  11. мај — Даглас Адамс, британски радио-драматург и писац. (*1952)


• 
  12. мај — Диди, бразилски фудбалер. (*1929)

Јун

• 
  3. јун — Ентони Квин, мексички глумац, сликар и писац. (*1915)


• 
  8. јун — Бранко Плеша, српски глумац. (*1926)


• 
  11. јун — Милан Пантић, српски новинар. (*1954)


• 
  17. јун — Сава Вуковић, шумадијски епископ СПЦ. (*1930)


• 
  18. јун — Даворин Поповић, певач поп и рок групе Индекси. (*1946)


• 
  27. јун — Џек Лемон, амерички глумац и музичар. (*1925)

Јул

• 
  10. јул — Анђелија Милић, српска певачица народне музике. (*1921)


• 
  20. јул — Карло Ђулијани, италијански активиста, убијен. (*1978)


• 
  21. јул — Крста Петровић, српски певач забавне музике. (*1928)


• 
  21. јул — Крсте Црвенковски, македонски политичар. (*1921)


• 
  22. јул — Индро Монтанели, италијански новинар и историчар. (*1909)


• 
  26. јул — Јозеф Клаус, аустријски политичар, канцелар Аустрије од 1964. до 1970. год. (*1910)


• 
  30. јул — Антон Шварцкопф, немачки проналазач. (*1924)

Август

• 
  1. август — Зузана Халупова, српска сликарка наиве. (*1925)


• 
  17. август — Живко Николић, црногорски редитељ и сценариста. (*1941)


• 
  20. август — Ким Стенли, америчка глумица. (*1925)


• 
  25. август — Алија, америчка певачица, глумица и модел. (*1979)

Септембар

• 
  2. септембар — Кристијан Бернард, јужноафрички хирург. (*1922)


• 
  9. септембар — Ахмад Шах Масуд, авганистански борац и восјковођа (*1953)


• 
  13. септембар — Дороти Макгвајер, америчка глумица. (*1916)


• 
  14. септембар — Олга Ивановић, српска глумица. (*1921)


• 
  28. септембар — Ернест Ачкун, кларинетиста. (*1930)

Октобар

• 
  7. октобар — Родољуб Рођа Раичевић, певач и композитор народне и забавне музике. (*1957)


• 
  11. октобар — Нада Мамула, српска певачица. (*1927)


• 
  29. октобар — Милорад Б. Протић, српски астроном. (*1910)

Новембар

• 
  8. новембар — Радмила Савићевић, српска глумица. (*1926)


• 
  29. новембар — Џорџ Харисон, британски гитариста, текстописац, певач и филмски продуцент, познат као члан Битлса. (*1943)

Децембар

• 
  8. децембар — Мирза Делибашић, југословенски кошаркаш. (*1954)


• 
  18. децембар — Жилбер Беко, француски певач, композитор, пијаниста и глумац. (*1927)


• 
  22. децембар — Јован Гојковић, српски фудбалер. (*1975)

Нобелове награде

• 
  Физика — Ерик Алин Корнел, Волфганг Кетерле и Карл Виман
  


• 
  Хемија — Вилијам С. Ноулс, Рјоџи Нојори (野依良治); К. Бари Шарплес
  


• 
  Медицина — Лиланд Х. Хартвел, Р. Тимоти Хант, сер Пол М. Нерс
  


• 
  Књижевност — Видјадар Сураџпрасад Најпол
  


• 
  Мир — Уједињене нације и генерални секретар Кофи Анан (Гана)


• 
  Економија — Џорџ Акерлоф, Мајкл Спенс и Џозеф Штиглиц (САД)

Види још

Референце

Референце