Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Правопис, стил. Ако сте у могућности, побољшајте овај чланак. (о уклањању шаблона обавештења)

Доналд Трамп
Трампов званични председнички портрет
Биографија Пуно име Доналд Џон Трамп Датум рођења (1946-06-14)14. јун 1946. (72 год.) Место рођења Њујорк   САД Држављанство америчко Религија презвитеријанство[1] Супружник Ивана Трамп (1977—1992) Марла Маплс (1993—1999) Меланија Кнаус (в. 2005) Деца Доналд млађи Иванка Ерик Тифани Барон Отац Фред Трамп Мајка Мери Ен Трамп Професија бизнисмен, политичар Универзитет УП (BS, 1968) Политичка партија Републиканска странка (САД) Потпис https://www.donaldjtrump.com/
Мандати 45. председник САД Тренутна функција Функцију обавља од 20. јануара 2017. Избори 2016. Претходник Барак Обама

Овај чланак је део серије о Доналду Трампу
Пословна каријера Политичке позиције Председник САД Међународне реакције Транзиција Кабинет Именовања Кадидати за Врховни Суд Инаугурација Председник Првих 100 дана Председничка кампања Председнички избори у САД 2016. Примарни избори Конвенција Подршка Протести Покрет Зауставимо Трампа Председничка кампања 2000. 2000. Трампова организација Имовина Поседи у Њујорку Трампов торањ Трампова зграда Трампов парк Трамп парк авенија Трамп SoHo Трампово село Трампов светски торањ Карусел у Централ парку Wollman Rink Хотели Чикаго Хонолулу Лас Вегас Њујорк Вашингтон Панама Торонто Ванкувер Мар-а-лаго резорт Лиценцирање имена Трампова палата Трампова палата Трамп плаза Трампов торањ Терени за голф САД Лос Анђелес Мајами „Дорал” Вашингтон Бедминстер Фери поинт Пајн Хил Вестчестер Европа Дунберг Турнбери Остали поседи Трамп модели Трамп продукције Трамп винарије Разно Породица Епоними Фондација Правни послови Контроверзе о сексуалном злостављању „Шегрт” франшиза На филму Књиге Уметност Договора Америка Коју Заслужујемо Осакаћена Америка
п р у

Доналд Џон Трамп ст. (енгл. Donald John Trump, Sr.; Њујорк, 14. јун 1946) амерички је предузетник, ТВ личност, политичар и 45. председник Сједињених Америчких Држава.

Трамп је започео своју пословну каријеру током седамдесетих година 20. века. Трампова имовина процењена је на око 4,5 милијарди америчких долара. Током своје вишегодише пословне каријере у грађевинској индустрији, Трамп је изградио велики број хотела широм САД и света, као и пословне просторе, казине и голф терене. Трамп је био власник такмичења Мис САД и Мис Универзума, а његово име коришћено је као бренд многобројних производа. Од 2004. до 2015. Трамп је водио ТВ ријалити шоу Шегрт на америчкој телевизији Ен-Би-Си. Тренутно је 324. најбогатија особа на свету, према Форбсовој листи.

Трамп је неколико пута покушао да буде номинован за председника и био је члан Демократске и Реформистичке странке. Иако је био у трци за номинацију Реформистичке странке на примарним изборима 2000. године, повукао се пре почетка гласања. Разматрао је да уђе у трку за републиканску номинацију на изборима 2012. године, али је од тога одустао.

Своју кандидатуру за председника на изборима 2016. најавио је у јуну 2015. као кандидат Републиканске странке, чији је члан од 2012. године. Након убедљиве победе на унутарстраначким изборима, Трамп је однео победу и на председничким изборима одржаним 8. новембра 2016. године, победивши противкандидаткињу из Демократске странке, Хилари Клинтон, иако је освојила 2,8 милиона више укупних гласова на националном нивоу од Трампа. Трамп је добио 304 електорска гласа наспрам 227 које је добила Хилари Клинтон, чиме је и званично изабран за 45. председника САД.

Дана 20. јануара 2017. званично је инаугурисан и ступио је на дужност председника Сједињених Америчких Држава. Са седамдесет година, Трамп је најстарији председник у првом мандату. Трамп је и најбогатији амерички председник, као и први председник у америчкој историји који претходно није био ни на каквој политичкој или војној функцији.

Током изборне кампање, Трамп се служио десничарском популистичком реториком, заговарао је редефинисање односа са Кином, ревизију трговинских споразума као што су НАФТА и ТПП, као и строже имиграционе законе, контролу државних граница, укључујући и изградњу зида на граници са Мексиком. Трамп је такође снажно заговарао енергетску независност, негирао је људски утицај на климатске појаве и, с тим у вези, противио се споразумима који имају за циљ смањење истог. Окосница Трампове кампање било је његово обећање да ће укинути Обамин закон о здравственој заштити, смањење пореза и отварање нових радних места.

У спољној политици, Трамп се позиционирао против интервенционизма, критиковавши политику Обамине администрације. Истовремено, Трамп је обећао повећање издвајања за војску, обрачун са Исламском Државом и исламским екстремизмом.

Трамп је контроверзна личност у САД. Његова оштра реторика током изборне кампање изазвала је много критика, као и његове изјаве о досељеницима, посебно оним латиноамеричког порекла.

Младост

Доналд Џон Трамп рођен је 14. јуна 1946. у Квинсу, предграђу Њујорка, у Америчкој држави Њујорк, као најмлађе од петоро деце. Трампов отац, Фред Трамп (1905–1999), рођен је у Њујорку, као дете немачких имиграната из Карлштата, док је његова мајка, Мери Ен МекЛод (1912–2000), шкотског порекла.
Трамп има две сестре, Мери Ен и Елизабет, и брата Роберта, док је његов други брат, Фред Млађи, преминуо 1981. од последица алкохолизма.

Трампов отац био је један од најистакнутијих грађевинских магната у Њујорку.^[2]

Порекло

Трамп је немачког са очеве, и шкотског порекла са мајчине стране. Родитељи Трамповог оца и мајке рођени су у Европи. Трампов отац, Фред, рођен је у Бронксу, док је његова мајка, Мери Ен, емигрирала у Њујорк из свог родног места у Шкотској. Фред Трамп и Мери Ен упознали су се у Њујорку и венчали 1936., а породицу су одгајали у Квинсу, једном од пет области града Њујорка.^[3]

Осамнаестогодишњи Трамп на Њујоршкој војној академији, 1964.

Трампов стриц, Џон. Г. Трамп, био је професор на Масачусетском технолошком институту од 1936. до 1973. и учествовао је у радарским истраживањима за време Другог светског рата. Џон Трамп је помогао на унапређењу рендгена што је продужило живот пацијентима оболелим од рака. ФБИ је 1943. наложио Џону Трампу да истражи документа Николе Тесле, након смрти познатог научника у хотелу Њујоркер.^[4]

Трампов деда, Фредерик Трамп, стекао је богатство отварајући ресторане и пансионе у Канади.^[5]

Религија породице Трамп била је Лутеранизам, али Трампови родитељи припадали су Америчкој реформисаној цркви. Породично презиме испрва је гласило Drumpf док није промењено у Trump (Трамп) за време Тридесетогодшњег рата у седамнаестом веку.

Образовање

Већи део раног детињства Трамп је провео на имањима своје породице у Њујорку. Са тринаест година, Трамп је уписао Њујоршку војну академију у Корнволу, држави Њујорк, где је завршио осми разред и средњу школу. Пошто је био енергично дете, Трампови родитељи су сматрали да ће похађањем војне акамедије моћи да каналише своју енергију на добар начин.

Приликом интервјуа 1983. године, Трампов отац, Фред, изјавио је да је Доналд био "прилично жесток дечак".^[6]

Трамп је две године похађао Фордам Универзитет у Бронксу, а потом и Вортон пословну школу на Универзитету Пенсилваније. Дипломирао је економију маја 1968. године.

Накратко је регрутован током Вијетнамског рата али није служио у Америчкој војсци.

Пословна каријера

Трамп се придружио породичној трговини некретнинама и отпочео турбулентну пословну каријеру пуну успона и падова.
Врло је талентован у склапању уговора и успео је током 1980-их да изгради царство у некретнинама, коцкарницама, спорту и транспорту, а захваљујући томе је постао и веома познат. Његове зграде су окарактерисане као сатирички лични култ Трампа. Реч Трамп се увек појављује у имену његових зграда (Трамп тауер, енгл. Trump Tower, Трамп Таџ Махал енгл. Trump Taj Mahal, итд.), а често је иницијал „Т“ истакнут на више локација, како у згради, тако и ван ње.

Последице рецесије су 1990-их онемогућиле Трампа да отплаћује дугове. Иако је тренутно успео да спаси своје царство новим позајмицама, то је само повећало дугове и довело је Трампове фирме до стечаја, а Трампа на ивицу банкротства. Банке су изгубиле стотине милиона долара, али су одлучиле да реструктуришу његове дугове како би избегле још веће губитке у судском процесу.

Трамп је 1994. године елиминисао огроман део од својих личних дугова који су износили деветсто милиона долара, а пословне дугове је смањио на три и по милијарде долара. Иако је изгубио Трамп шатл, који је купио 1989. године, успео је да задржи зграду Трамп у Њујорку, као и коцкарнице у Атлантик Ситију.

Године 1995, удружио је све своје објекте коцкарница у „Трамп хотелс & касино ризортс“ (енгл. Trump Hotels & Casino Resorts). Његове деонице на Волстриту су 1996. године вределе нешто изнад 35 долара, али су 1998. године пале на нешто преко 10 долара, јер се компанија борила да отплати дуг од скоро 2 милијарде долара.

Трамп је 1999. године изразио жељу да постане председник реформске партије САД. 2004. године је створио серију Шегрт, на америчкој ТВ мрежи Ен-Би-Си.

Политички ангажман 1988—2015.

Трамп је први пут изразио интересовање да се кандидује за председника 1987. године, када је потрошио 100.000 долара да му неколико листова објаве написе преко целе странице у којима је критиковао америчку одбрамбену политику.^[7][8] Иако је 1988, 2004. и 2012. године наговестио намеру да се кандидује за председника, а 2006. и 2014. године за гувернера Њујорка, није ушао у трке.^[9][10]
Сматран је потенцијалним кандидатом за потпредседника Џорџа Буша старијег на изборној листи Републиканске странке 1988. године, али је то место припало Дену Квејлу. Није још разјашњено да ли је Трамп самог себе предложио за то место или је то урадио Бушов штаб.^[11]

Године 1999. поднео је захтев истраживачком одбору да испита има ли шансе за председничку номинацију на листи Реформистичке странке на изборима 2000. године.^[12] Анкета из јула 1999. године показала је да Трамп против вероватног републиканског кандидата Џорџа Буша Млађег и вероватног демократског кандидата Ал Гора има седам процента подршке.^[13] На крају је одустао од трке због борби унутар Реформистичке странке, али је упркос томе победио на прелименарним страначким изборима у Калифорнији и Мичигену.^{[14][15][16][17]}

Октобра 1999. Трамп је гостовао у емисији водитеља Лерија Кинга на Си-Ен-Ен-у и говорио о бомбардовању Косова. На питање Лерија Кинга шта мисли о томе и шта би он урадио да је на месту Клинтона, Трамп је одговорио:

„Па, ја бих то урадио мало другачије и знам да ће то свима звучати грозно. Али, погледајте хаос који су направили на Косову. Мислим, ми можемо рећи да смо изгубили мало људи. Наравно, имали смо авионе који су летели 75.000 стопа горе у ваздуху и бацали бомбе. Али, погледајте шта смо урадили тој земљи, тим људима и смртне случајеве која смо проузроковали. Е сад, све то нисмо изазвали ни ми, ни наши савезници, зато што смо били високо горе у ваздуху у авионима. Али, у неком моменту, требало је да пошаљете копнене снаге како не би свако могао прелазити границе и радити све остало. Већина људи се слаже с тим. Е сад, да ли би људи онда страдали? Вероватно, вероватно још више. Али, барем на крају, било би далеко мање смртних случајева. И не бисте имали хаос и терор који имате управо сада. Тако да, знате, не знам да ли то сматрају успехом, зато што ја то не сматрам успехом.”

^[18]

Кандидатура за председника САД 2016.

Дана 16. јуна 2015. године, Трамп је најавио своју кандидатуру за председника САД у Трамп Кули (енгл. Trump Tower), у Њујорку. Кандидовао се као члан Републиканске странке. Скренуо је пажњу на питања домаће политике, попут проблема илегалних имиграција, експлоатације америчких радних места, на национални дуг САД, и исламски тероризам. Слоган кампање је „Начинимо Америку Величанственом Поново. (енгл. Make America Great Again, по узору на слоган Роналда Регана).^[19]

Трамп себе описује као „здраво-разумног“ конзервативца.^[20] Овакав је по фискалним и верским питањима, те истполоним браковима и питању абортуса. Неки политички аналитичари су Трампа окарактерисали као умереног конзервативца са обзиром на неуобичајен конзервативан приступ политици уз контрирање традиционално конзервативним кандидатима попут сенатора Теда Круза.^[21] Платформа његове политичке кампање ставља велики акценат на Амерички патриотизам и негодовање глобалистима. Такође, презире политичку коректност која је довела до регресије Америчког друштва протекле деценије, где изразито истиче неспособност Барака Обаме да именује исламски тероризам и политички коректан приступ решавању проблема ИСИС-а.^[22] Такође, предвиђену промену лика на новчаници од 20 долара истиче као безначајан и беспотребан акт чисте политичке коректности.^[23] Са друге стране, Трамп верује да су за високу стопу силовања, убистава и криминала са дрогом у Америци заслужни илегални имигранти, већином из Мексика. Из тог разлога сматра да је неопходно осигурати јужну границу САД у циљу регулације имиграната, као и депортовати све илегалне имигранте назад у отаџбину.^[24]

Кампања Доналда Трампа се увелико противи владајућој класи Републиканске странке, које не жели аутсајдера као кандидата у општим изборима. Плаше се да би Доналд Трамп променио углед Републиканске Странке, и верују да је неискусан као политичар.^[25] Међутим, Трамп увелико води у трци као претендент за председника, већином због неизмерног покрића од стране медија и способности да сам себи финансира кампању, у односу на политичаре који се служе политичким акционим комитетима (удружења која финансирају политичке кампање путем донора).^[26] Такође, често добија подршку од јавних личности, а његове присталице га хвале јер „говори онако како јесте“ (у односу на политичко-коректни приступ других кандидата).^[27]

Трампов торањ, симбол Трампове пословне империје, налази се на Њујоршкој петој авенији

Доналд Трамп држи говор пред својим присталицама у Аризони током своје председничке кампање

Већина Трампових предлога одговара средњој класи САД, док их неки политички стручњаци сматрају контроверзним или неостваривим, попут предлога депортације 11 милиона илегалних имиграната, подизања зида на граници САД-Мексико (који би према Трампу, Мексико исплатио), агресивних техника испитивања осумњичених терориста, и привременој забрани Муслимана да приступе територији САД док се не разреши проблем Муслиманског Тероризма у свету.^[28] Такође, Трампа критикују по питању противљења политичкој коректности, и сматрају да је „раздвајач“ народа и „силеџија“.^[29] Истичу вербалне нападе према новинарима, политичарима, и ривалским кандидатима.^[30] Медији и политичари широм Европе су са обзиром на те критике преувеличали ставове Трампа, те га многи карактеришу као расисту, шовинисту и сл. Преко 500.000 људи у Уједињеном Краљевству је потписало петицију да се Трампу забрани улаз у државу, те су је британски политичари размотрили и закључили да ипак не поступе на такав начин.^[31]

Међутим, Трампова контроверзна реторика је увелико прихваћена од стране интернета, те многе „интернетске познате личности“ и новинари подржавају Доналда Трампа: новинари Мајло Јанопулос и Херит Армстронг, јутјубер Гавин Макинес, комичар и уметник Бен Герисон, и др.^[32] Они сматрају да је западом завладао регресивни либерализам и регресивна левица, чији резултат су између осталог сигурносне зоне (енгл. Safe-space) на универзитетима (зоне где је забрањено изношење мишљења које вам се не допада), оживљавање расизма кроз „пецање на расизам“ (енгл. Race baiting) од старне медија, и милитаризација активиста „Црначки животи вреде“ (енгл. Black Lives Matter) - те Трампа виде као директну опозицију оваквој идеологији и из тих разлога га подржавају.^[33] Доналд Трамп је такође захваљујући својој кампањи постао велики део интернет културе (енгл. Cyberculture), те добио надимак „Бог Император“, и јутјуб серију „Не Можеш Искрчити Трампа“ (енгл. You Can't Stump The Trump).^[34] Захваљујући популаризацији преко интернета, људи широм света прате кампању Доналда Трампа и многи су уплетени у исту, па скрећу пажњу грађанима САД на анкете и релевантне покрете путем интернета. Студент рачунарства из Србије, Игор Тот је марта 2016. године покренуо вебсајт „Нема Трампа - Нема Гласа!“ (енгл. No Trump - No vote!) као контру републиканској политичкој елити која настоји да спречи номинацију Доналда Трампа.^[35] Ово је инспирисало хиљаде Американаца да шаљу разгледнице Републиканском одбору у Вашингтону са натписом „Нема Трампа - Нема Гласа!“.^[36][37]

Доналда Трампа подржавају десничари Европе, који се противе масовној миграцији која нарушава хомогену културу запада.^[38] Немачка популарна десничарска странка Алтернатива за Немачку је прихватила анти-муслимански став,^[39]Пољаци су покренули контра-петицију Британцима којом позивају Трампа у посету својој држави^[40], а Белгијски политичар и оснивач Народне странке, Мајкл Модрикамен је јавно подржао Доналда Трампа за председника пар дана пре него је у Бриселу избио терористички напад.^[41]Војислав Шешељ је позвао све Србе у САД да гласају за Доналда Трампа, након што је Недељник објавио вест да је Трамп осудио бомбардовање СР Југославије 1999. године.^[42] Испоставило се да је вест нетачна и редакција „Недељника“ се извинила Трамповом штабу.^[43][44]

Дана 3. маја 2016. године, након што је победио на изборима у Индијани, Доналд трамп је званично претпостављен да ће освојити номинацију Републиканске странке од стране председника странке, Ринса Прибуса.^[45] Само пар сати касније, Бивши председник Мексика, Висенте Фокс Кесада је упутио јавно извињење Трампу за погрдне коментаре које је изјавио поводом његове политике и кандидатуре у прошлости.^[46] Захваљујући освојеним делегатима у Северној Дакоти, 26. маја 2016. Доналд Трамп је премашио неопходних 1,237 делегата потребних за председничку номинацију у оквиру Републиканске странке.^[47]

Избор за 45. председника САД

Након једне од најдужих и најинтензивнијих кампања у Америчкој изборној историји, Трамп је изабран за 45. председника САД, 8. новембра 2016.^[48] Већина анкета и стручњака предвиђали су победу Хилари Клинтон, међутим, Трамп је тријумфовао у кључним државама попут Флориде, Охаја, Северне Каролине, Мичигена и Пенсилваније, које су на председничким изборима 2008. и 2012. гласале за демократског кандидата.

Барак Обама и Доналд Трамп током састанка у Белој кући, 10. новембра 2016. године.

Трамп је освојио 46,3 % гласова на националном нивоу, 62.652.263, док је Хилари Клинтон припало 48,2 %, 65.124.828.^[49] Будући да се Амерички председник бира гласовима Електорског колеџа САД, а не на директним изборима, кандидат који добије више електора бива изабран за председника. Иако не постоји законска обавеза да електори подрже кандидата који је освојио највише гласова у њиховој савезној држави, гласање у електорском колеџу углавном одражава изборне резултате. Трамп је тренутно обезбедио подршку 306 електора, што је за 36 више од 270, колико је потребно за победу. Хилари Клинтон тренутно има подршку 232 електора.^[50] Уколико Трамп буде изабран са мање гласова на националном нивоу, биће то први пут након 2000. да један кандидат постане председник САД са мање гласова од свог противника. Џорџ В. Буш је на председничким изборима 2000. победио, освојивши мање гласова од свог противкандидата, демократе Ал Гора.

Трампова победа изазвала је серију протеста у неколико америчких градова.^[51] Противници новоизабраног председника покренули су петицију којом се од електорског колеџа захтева да изгласају Хилари Клинтон за председника, будући да је Клинтонова освојила два милиона гласова више од Трампа на националном нивоу.^[52]
Кандидат странке Зелених, Џил Стајн, затражила је поновно пребројавање гласова^[53] у држави Висконсин, као и у Мичигену и Пенсилванији, у којима је Трамп однео тесне победе.

Гласови ће поново бити пребројани у Висконсину и Мичигену, док је суд у Пенсилванији одбио такав захтев.

Трамп је захтеве за поновним пребројавањем гласова назвао преваром.

Председничка транзиција

Сходно Америчким законима, у периоду између избора и инаугурације новог председника, изабрани председник саставља кабинет и долази до постепене транзиције власти. Овлашћења одлазећег председника у тромесечном периоду преносе се на изабраног председника. Доналд Трамп је званично постао 45. председник САД 20. јануара 2017.

Трамп полаже заклетву као 45. председник САД на Капитол хилу

Трамп је већ номиновао неколико кандидата на кључне позиције у администрацији. За већину именовања у председничкој администрацији потребна је сагласност Сената САД, са изузетком позиције шефа особља Беле куће.

Састав Трампове администрације

На место Државног секретара, једну од најважнијих позиција у администрацији, Трамп је именовао генералног директора нафтне компаније Ексон мобил, бизнисмена, Рекса Тилерсона.^[54]
Тилерсон је привукао пажњу јавности због пословних веза са Русијом и добрим односима са Владимиром Путином. Тилерсон је претходно био директор заједничке Руско-Америчке нафтне компаније.

Остала именовања

На позицију саветника председника, Трамп је номиновао Стива Бенона ^[55] , што је изазвало контроверзе у одређеним круговима, будући да је Бенон радио као уредник интернет сајта Брејтбарт Њуз, који неки карактеришу као крајње десничарски. Бенон је такође оптужен за Антисемитизам.

На позицију саветника за националну безбедност, Трамп је номиновао пензионисаног генерала Мајкла Т. Флина, док је за директора Централне обавештајне агенције номиновао сенатора из Канзаса, Мајка Помпеа.

Политичке позиције

Трамп је најавио да ће ревидирати трговачке споразуме попут НАФТА и Транспацифичког трговинског споразума (ТПП), опорезивање америчких компанија које напусте САД^[56], као и да ће укинути Обамин закон о здравственој зашитити, познат као Obamacare.

У спољној политици, Трамп је најавио да ће САД сарађивати са свима, док је руски Председник Владимир Путин изјавио да се нада бољим односима са Сједињеним Државама.^[57]

У говору на скупу у Синсинатију, у држави Охајо, Трамп је изјавио:

„Уништићемо Исламску државу. У исто време, усвојићемо нову спољну политику која коначно учи на грешкама из прошлости. Прекинућемо да рушимо режиме и свргавамо владе... Наш циљ је стабилност, не хаос, зато што желимо да обновимо нашу земљу. Време је.”

^[58][59]

Председник Трамп и Прва дама, Меланија, током инаугурационе параде у Вашингтону

Многи оцењују Трампове економске ставове као протекционистичке. Трамп је у више наврата изјавио да ће преиспитати трговачке споразуме попут НАФТА, а таком кампање је често напомињао да земље у развоју одузимају послове Американцима. Трамп је најавио да ће оживети индустријску производњу у САД и донети милионе нових послова. Његова политика умногоме се заснива на подршци средње класе, разочаране економском политиком САД током претходних деценија и измештања производње у земље попут Мексика.
Трамп је најавио и смањење пореза и прописа, а снажно подржава индустрију уљних шкриљаца.^[60][61]

Спољња политика

Често критикован да нема артикулисану спољну политику, Трамп је најавио да ће САД сарађивати са свима који желе сарадњу. Током свог инаугурационог говора 20. јануара 2017, Трамп је најавио да ће приоритет спољне политике САД бити искорењивање радикалног исламизма и борба против Исламске државе. Многи су протумачили његов говор као најаву значајног заокрета у спољној политици, али и као промену спољнополитичке парадигме, будући да је Трамп најавио да ће следити политику која ставља развој Америке на прво место — America First Foreign Policy.^[62]

Трамп са Владимиром Путином на самиту у Хамбургу

Одбацујући наводе да му је Русија помогла да победи на председничким изборима, Трамп је навео да би било добро да САД сарађују са Русијом у борби са исламским тероризмом, али и решавању међународних конфликата.^[63]

Трамп потписује председничке указе у присуству породице и званичника

Трамп је заговорник редефинисања односа САД са Кином, али није изнео конкретне мере које би његова администрација могла да донесе у том правцу. У више наврата је изразио снажну подршку Израелу, противећи се политици Обамине администрације у Израелско-палестинском конфликту. Током изборне кампање, Трамп је назвао Ирански нуклеарни споразум који је постигла Обамина администрација као "једним од најгорих споразума у историји". Међутим, многи оцењују да није вероватно да ће Трампова администрација раскинути споразум са Ираном.^[64]

У свом првом интервјуу датом Европским медијима, Трамп је рекао да је немачка канцеларка, Ангела Меркел, "направила катастрофалну грешку" својом политиком према мигрантима.^[65]
Такође је навео да је Европска унија постала инструмент Немачке. Трамп је рекао да ће након изласка Велике Британије из ЕУ, и друге земље напустити унију. Између осталог, Трамп је критиковао НАТО, тј. државе чланице које не плаћају "примерену чланарину" и издвајају мање од 2 % БДП-а на одбрану.

И истом интервјуу, Трамп је најавио могућност укидања санкција Русији у замену за споразум о смањењу нуклеарног наоружања са Руским председником Путином.^[66]

Израел

Трампова администрација признала је Јерусалим као главни град Израела^[67], док је сам Трамп најавио да ће Сједињене Државе преместити амбасаду из Тел Авива у Јерусалим. Овака одлука изазвала је оштре протесте муслиманских земаља, а дошло је и до сукоба током протеста палестинаца на улицама Јерусалима.^[68]
Трампову одлуку да призна Јерусалим као главни град Израела критиковале су Русија, као и многе Европске земље, укључујући Француску и Немачку. Многи спољнополитички аналитичари оценили су да се овим потезом САД изоловале и искључиле из мировног процеса између Палестине и Израела.

Трамп и француски председник Емануел Макрон приликом Трампове званичне посете Француској

Генерална скупштина УН на ванредној седници са 128 гласова "за" и девет "против" усвојила је резолуцију којом је америчко признање Јерусалима као главног града Израела прогласила ништавним. Резолуција је позвала америчког председника да повуче одлуку о Јерусалиму.^[69]
Пре усвајања резолуције, Трамп је запретио укидањем финансијске помоћи САД земљама које гласају за резолуцију УН којом се осуђује америчко признавање Јерусалима као главног града Израела.^[70]
Америчка амбасадорка при УН, Ники Хејли запретила је да ће САД "записивати имена" земаља које на седници Генералне скупштина УН буду гласале за резолуцију.^[71]

Тензије са Северном Корејом

Од доласка Трампа на место председника, порасле су тензије између САД и Северне Кореје. На свом Твитер налогу, Трамп је запретио Северној Кореји и навео да ће се суочити са "ватром и бесом какве свет још није видео".^[72]
У неколико наврата Трамп је навео да није искључено војно решење против Северне Кореје, а режим у Пјонгјангу одговорио је прогласивши Трампа "лудим".^[73] Северна Кореја осудила је заједничке војне вежбе САД и Јужне Кореје и навела да се тиме регион доводи до ивице нуклеарног рата.

Тензије између две земље кулминирале су када је Северна Кореја објавила план ракетног напада на америчку војну базу на острву Гуам у Пацифику.^[74]

Трампова администрација

Трамп је ступио на дужност као 45. Председник Сједињених Држава 20. јануара 2017. Његовој инаугурацији присуствовало је око милион људи.^[75]
У првим данима свог мандата, Трамп је потписао бројна извршна наређења, а између осталог и указ о повлачењу САД из споразума о Транспацифичком партнерству ^[76] (ТПП) што је било једно од његових обећања током предизборне кампање. Трамп је предузео и прве кораке ка поништавању Обаминог закона о здравственој заштити.

Трампова администрација је 27. јануара 2017. донела уредбу којом се привремено забрањује улазак у САД држављанима седам већински муслиманских земаља, Ирана, Ирака, Либије, Сирије, Јемена, Судана и Сомалије.^[77]

Трамп је истакао да је циљ ове уредбе спречавање радикалних исламских терориста да уђу на територију САД, и заштита националне безбедности. Уредба је изазвала бројне протесте широм САД и неколико европских земаља. Неколико удружења за заштиту грађанских права поднело је тужбу против Трампа због уредбе о забрањивању уласка избеглица у САД.^[78]

Амерички Федерални суд блокирао је примену Трампове уредбе, а Апелациони суд је одбацио захтев америчког министарства правде да уредба поново ступи на снагу.^[79]

Осуђујући одлуку федералног судије, Трамп је рекао да таква пресуда угрожава безбедност земље и најавио да ће одлука бити поништена. Током своје прве самосталне конференције за штампу као председника, Трамп је рекао да његова администрација ради на новој извршној уредби, којом ће бити замењена претходна уредба, а у циљу заштите америчких грађана од тероризма.^[80]

Трампов сукоб са неколико водећих америчких медија наставио се и током његовог мандата. Амерички председник је у неколико наврата оппужио медије да шире лажне вести о његовој администрацији, као и да су веома непоштени и непрофесионални. У објави на свом Твитер профилу, Трамп је назвао Њујорк тајмс, Ен-Би-Си, Еј-Би-Си, Си-Би-Ес и Си-Ен-Ен непријатељима америчког народа.^[81]

Протести

У току инаугурације и током првих дана мандата новоизабраног председника, одржане су насилне^[82] демонстрације у Вашингтону и неколико већих америчких градова. У Вашинтону, другим градовима у САД и појединим градовима у свету, одржани су протести за права жена и против Трампа.^[83]

Књиге

• 
  Trump: The Art of the Deal. ISBN 978-5-557-09901-1.


• 
  Trump: The Art of Survival. ISBN 978-0-446-36209-2.


• 
  Trump: The Art of the Comeback. ISBN 978-0-8129-2964-5.


• 
  Trump: Surviving at the Top. ISBN 978-0-394-57597-1.


• 
  Trump: How to Get Rich. ISBN 978-1-4000-6327-7.


• 
  The Way to the Top: The Best Business Advice I Ever Received. ISBN 978-1-4000-5016-1.

Види још

• Како је Доналд Трамп спасио свет (стрип)

Референце

Спољашње везе

• 
  Званични веб-сајт (на језику: енглески)
  
  • Голф
  
  
  • Хотели
  
  
  • Међународна стварност
  
  
  • Корпорација
  
  
  • Винарија
  
  


• 
  Доналд Трамп на сајту IMDb (на језику: енглески)
  


• 
  Казино (архива, сајт угашен)
  


• 
  Универзитет (архива, сајт угашен)