шпански језик кастиљански језик
idioma español, español idioma castellano, castellano
Изговор	/espaˈɲol/, /kasteˈʎano/ — /kasteˈʝano/
Говори се у	Шпанија, Мексико, већем делу Централне Америке, у већини земаља Јужне Америке — говори га више од 50% становништва овог континента, говори га већински део становништва Кариба. Овим језиком говори велики број Андораца, становника Екваторијалне Гвинеје и Белизеа. У САД Шпански је матерњи за 37. милиона становника (12% укупног броја становника * [1]).
Број говорника	480 милиона (матерњи), више од 570 милиона укупно[1] (2017)
Језичка породица	индоевропски италски романски итало-западни гало-иберски гало-романски шпански језик кастиљански језик
Писмо	латиница (шпанска варијанта)
Званични статус
Службени језик у	Уједињене нације  Европска унија  Аргентина  Боливија  Чиле  Колумбија  Костарика  Куба  Доминиканска Република  Еквадор  Ел Салвадор  Екваторијална Гвинеја  Гватемала  Хондурас  Мексико  Никарагва  Панама  Парагвај  Перу  Шпанија  Уругвај  Венецуела Организација америчких држава  Афричка унија Латинска унија Карипска заједница Северноамерички споразум о слободној трговини Систем антарктичке повеље
Регулише	Асоцијација академија шпанског језика (Asociación de Academias de la Lengua Española)
Језички кодови
ИСО 639-1	es
ИСО 639-2	spa
ИСО 639-3	spa
Шпански језик на мапи света   Државе у којима има службени статус   Државе САД у којима нема службени статус, али говори 25% или више становништва   Државе САД у којима нема службени статус, али говори 10-25% становништва   Државе САД у којима нема службени статус, али говори 5-9,9% становништва
Распрострањеност шпанског језика на америчком континенту (Хиспаноамерика)    50%    30%    20%    10%    5%    2%

Хронолошка мапа каја показује лингвистичку еволуцију у југоисточној Европи

Антонио де Небрија, аутор књиге Gramática de la lengua castellana, прве граматике модерних европских језика.^[2]

Шпански (idioma español или español — „еспањол“) или кастиљански језик (idioma castellano или castellano — „кастељано“) је иберијски романски језик, и четврти је по броју говорника у свету. Шпански је матерњи језик 472.000.000 људи,^[3] а говори га и разуме укупно 568.000.000 људи (Према проценама из 2016. године).^[4] Осим Шпаније, говори се и у Хиспаноамерици. Према последњим истраживањима овај језик има највећу стопу пораста броја говорника и сматра се да ће у догледно време престићи и енглески језик.

Шпански је део Иберо-романске групе језика, који је еволуирао из неколико дијалеката вулгарног латинског у Иберији након колапса Западног римског царства у 5. веку. Најстарији латински текстови који садрже трагове шпанског потичу из средишње северне Иберије у 9. веку,^[5] а до прве систематски записане употребе језика је дошло у Толеду, ондашњој престоници краљевине Кастиље, у 13. веку. Почетком раног 16. века, шпански је пренет у колоније Шпанске империје, а посебно у Америке, као и територије у Африци, Океанији и филипинима.^[6]

Око 75% модерног шпанског је изведено из латинског, грчки је исто тако дубоко допринео шпанском речнику, посебно кроз латински, пошто је имао огроман утицај на Римску културу и језик.^[7][8]

Шпански речник је био у контакту од зачећа са арапским, пошто се развио током Ал Андалузне ере на Иберијском полуострву.^{[9][10][11][12]} Са око 8% својих речи арапског порекла, арапски језик је други по утицају на шпански након латинског.^[9][13][14] На шпански језик је исто тако утицао баскијски језик као и суседни Иберо-романски језици.^[9] Такође су прихваћене речи из неиберијских језика, као што је готски језик од Визигота^[15] при чему многа шпанска имена и презимена имају визиготско порекло. Међу другим језицима, од посебног значајног утицаја су окситански, француски, италијански и сардински, као и наватлански, кечуански, и неколико других америчких урођеничких језика.

Шпански је један од шест званичних језика Уједињених нација. Он се исто тако користи као званични језик у Европској унији, Организацији америчких држава, Унији јужноамеричких нација, Заједници латинско америчких и карибских држава и многих других међународних организација.^[16]

Шпански или кастиљански?

У основи, кастиљански и шпански су синоними. Синоним кастиљански се веже за регију у којој је настао језик, тј. Кастиљу и старији је од синонима шпански. Синоним шпански се примењује од XVI века, нарочито када Шпанија постаје колонијална земља, почев од доласка на престо Карла V Хабзбуршког.

У Шпанији синоним шпански се користи за разликовање од страних језика, док се користи кастиљански за разликовање од осталих језика који се говоре на простору данашње државе Шпаније.

Неки од аутора који се баве језиком и лингвистиком сматрају да би сви Шпанци требало да користе име шпански језик, док би се кастиљански односио само на дијалект који се говори у Кастиљи. Ти аутори користе као пример за свој аргумент, да се у Немачкој говори немачки, у Француској француски, итд.

Преферирани назив језика у разним земљама

  шпански

  шпански

  кастиљански

Други супротно томе тврде, да иако је кастиљански био под утицајем, током свог развоја, осталих језика који су се говорили (и данас се говоре) на пиринејском полуострву (баскијског на пример), да је много коректнија деноминација кастиљански, пошто је језик настао у Кастиљи те се после проширио на остале делове територије данашње Шпаније. Томе је умногоме помогла надмоћност Краљевине Кастиље над осталим тадашњим краљевинама, које су се развијале у Шпанији. Ови аутори користе као пример Уједињено Краљевство и друге земље у којима је енглески језик службени језик, а не веже се за име нације.

Историја

Шпански језик је настао у југозападној Европи, на пиринејском полуострву, тада познатом као Иберија. Развио се из вулгарног латинског, уз утицаје баскијског на северу и арапског на крајњем југу Пиринејског полуострва.

Порекло језика

Страница Поеме о Сиду (шп. Cantar de Mio Cid}) написана на средњовековном кастиљанском — шпанском језику

Крајем VI века п. н. е., Ибери, који су били први становници региона, почели су да се мешају са Келтима, номадским и ратничким племенима који се насељавају на подручје данашње Галиције у VII веку п. н. е. Те две групе формирају један народ, назван Келтибери и развијају језик који је једна врста келтског, али ипак раздвојеног, зависно од племена и подручја где се говори. Тако да се до доласка Римљана, који започињу освајање Пиринејског полуострва 218. п. н. е., још увек не може говорити о једној лингвистичкој форми.

Под римском влашћу полуострво добија име Хиспанија. Становници долазе у контакт са римским трговцима, војницима и државним службеницима и на тај начин уче латински. Како класични латински, језик образованих, у целом римском царству почиње да се меша са језиком староседелаца; у овом случају, Келта и Ибера, при чему настаје нови језик назван вулгарни латински који користи основни модел класичног латинског, али се и даље поприлично служи речима из језика аутохтоног становништва.

Арапски утицај

Латински остаје језик управе и културе и након упада Визигота у V веку, племена с истока данашње Немачке, па све до 711. године када Арапи са севера Африке — Маври (шп. Moros) освајају скоро цело полуострво, осим дела Галиције. Тако арапски језик, тј. мозарапски дијалект и култура почињу да се користе у исламској Хиспанији — Ал-Андалуз, док на хришћанском северу вулгарни латински остаје и даље народни језик, којег Арапи називају „лисан ал ауам“, што у преводу значи страни језик. Арапски је након латинског имао највећи утицај на развој шпанског језика. Процењује се да у модерном шпанском око 4.000 речи потиче из арапског језика.

Године 1492. године хришћанска краљевства са севера, преузимају потпуну војну и политичку контролу над целим подручјем полуострва, заузимањем последњег града у арапском поседу — Гранаде. Након тога долази до насељавања хришћанског становништва па се тако и вулгарни латински враћа као доминантни језик.

Стандардизација језика

Прва етапа стардардизованог шпанског језика базираног на кастиљанском дијалекту почиње 1200. године када краљ Кастиље и Леона Алфонсо X Мудри, познат и као краљ ерудит (лат. учењак), даје задатак језикословцима са свог двора да преведу Библију те дела из астрономије, историје и права.

Други значајнији тренутак у развоју језика који се претвара у књижевни, десио се 1492. године која је означила шпанску историју, како Колумбовим открићем Америке и преузимањем Гранаде, тако и издавањем прве граматике кастиљанског језика чији је аутор био Елио Антонио де Небриха (шп. Elio Antonio de Nebrija), хуманиста са универзитета у Саламанки који је, такође и аутор кастиљанско-латинског речника садржаног у два свеза, названог Вокабуларијум (шп. Vocabularium).

Географска распрострањеност

Званични или ко-званични језик

1,000,000+

100,000+

20,000+

Активно учење шпанског.^[17]

Шпански је примарини језик у 20 земаља широм света. Процењује се да је тотални број људи који говоре шпански између 470 и 500 милиона, што чини овај језик другим по броју матерњих говорника.^[18][19]

Шпански је трећи највише коришћени језик по тоталном броју говорника (након мандаринског и енглеског). Статистике употребе на Интернету за 2007 показују да је шпански на трећем месту, након енглеског и мандаринског.^[20]

Европа

Проценат људи који се изјашњавају да знају довољно шпанског да воде разговор, у ЕУ, 2005

  Земља порекла

  Више од 8,99 %

  Између 4% и 8,99 %

  Између 1% и 3,99 %

  Мање од 1%

У Европи, шпански је званични језик у Шпанији, земљи по којој је добио име и из које је потекао. Он је у широкој употреби у Гибралтару, мада је енглески званични, међународни језик.^[21] Он се исто тако говори у Андори, мада је каталонски званични језик.^[22]

Шпански исто тако говоре националне мањине у другим Европским земљама, као што су Уједињено краљевство, Француска, Италија, и Немачка.^[23] Шпански је званични језик Европске уније. У Швајцарској, која је имала масивни прилив шпанских миграната током 20. века, шпански је матерњи језик за 2,2% популације.^[24]

Америке

Латинска Америка

Већина шпанских говорника је у Латинској Америци; од свих земаља са већином шпанских говорника, само Шпанија и Екваторијална Гвинеја су изван Америка. Национално, шпански је званични језик, било de facto или de jure, у Аргентини, Боливији (козванични са качуа, ајмара, гварани, и 34 друга језика), Чилеу, Колумбији, Костарици, Куби, Доминиканској републици, Еквадору, Ел Салвадору, Гватемали, Хондурасу, Мексику (козванични са 63 индогена језика), Никарагви, Панами, Парагвају (козванични са гварани језиком),^[25]Перуу (козванични са качуа, ајмара и другим индогеним језицима^[26]), Порторико (козванични са енглеским),^[27]Уругвају, и Венецуели.

Шпански није званично признат у бившој Британској колонији Белизу; мада, по попису из 2000. године шпански говори 43% популације.^[28][29] Шпански углавном говоре потомци шпанских насељеника који живе у том региону од седамнаестог века.^[30]

Услед близине шпанског говорног подручја, Тринидад и Тобаго и Бразил су имплементирали наставу шпанског језика у својим образовним системима. Тринидадска влада је покренула иницијативу Шпански као први страни језик марта 2005.^[31] Године 2005, Национални конгрес Бразила је одобрио предлог закона, који је бразилски председник спревео у закон, којим је постало мандаторно да се нуди настава шпанског као алтернативног страног језика у јавним и приватним средњим школама у Бразилу.^[32] Септембера 2016. тај закон је укинуо Мишел Темер након опозива Дилме Русеф.^[33] У многим граничним градовима дуж Парагваја и Уругваја, говори се мешовити језик познат као Портунол.^[34]

САД

Шпански језик у Сједињеним Америчким Државама. Тамније нијансе зелене боје означавају већи проценат говорника шпанског језика

Судећи по подацима пописа из 2006. године, 44,3 милиона људи у САД су Хиспано или Хиспаноамеричког порекла;^[35] 38,3 милиона људи, 13 % популације старије од пет година говори шпански код куће.^[36] Шпански језик има дугу историју и широку заступљеност у САД услед историјске шпанске и касније мексичке управе над територијама које данас формирају југозападне државе као и Флориду, која је била шпанска територија до 1821.

Шпански је далеко најзаступљенији други говорни и у школама предавани језик у САД, и са више од 50 милиона говорника САД су данас друга по величини шпански говорећа земља на свету, након Мексика.^[37] Док је енглески de facto званични језик земље, шпански се често користи у јавним услугама и напоменама на федералном и државним нивоима. Шпански се исто тако користи државној управи Новог Мексика.^[38] Овај језик исто тако има јак утицај у главним метрополама као што су Лос Анђелес, Мајами, Сан Антонио, Њујорк, Сан Франциско, Далас и Феникс; као и задњих деценија Чикаго, Лас Вегас, Бостон, Денвер, Хјустон, Индијанаполис, Филаделфија, Кливленд, Солт Лејк Сити, Атланта, Нешвил, Орландо, Тампа, Рали и Балтимор услед имаграције током 20. и 21. века.

Африка

У Африци, шпански је званични језик (заједно са португалским и француским) у Екваторијалној Гвинеји, као и званични језик Афричке уније. У Екваторијалној Гвинеји, шпански је предоминантни језик кад се узму у обзир матерњи и нематерњи говорници (око 500.000 људи), док је Фанг најзаступљенији језик матерњих говорника.^[39][40]

Шпански се такође говори у интегралним територијама Шпаније у Северној Африци, што обухвата Шпанске градове Сеута и Мелиља, Плазас де соберанија, и архипелаг Канарских острва (популација 2.000.000), лоциран неких 100 km од северозападне обале Африке.

Унутар северног Марока, бившег Шпанског протектората који је исто тако географски близо Шпаније, апроксимативно 20.000 људи говори шпански као други језик, док је арапски de jure званичан језик. Мали број мароканских јевреја такође говори Сефардијски шпански дијалекат Хакетија (који је сродан са Ладино дијалектом који се говори у Израелу). Шпански говоре мање заједнице у у Анголи услед кубанског утицаја током хладног рата и у Јужном Судану међу Јужно Суданцима који су били релоцирани у Кубу током суданских ратова а затим се вратили након остваривања независност земље.^[41]

У Западној Сахари, раније Шпанској Сахари, шпански се званично говорио током деветнаестог и двадесетог века. Данас, шпански у тој спорној територији одржава популација Сахарских номада која има око 500.000 људи, и de facto је званични језик заједно са арапским у Сахарској Арапској Демократској Републици, мада тај ентитет добија ограничено међународно признање.^[42][43]

Азија-Пацифик

Хуан Луна, Хозе Ризал и La solidaridad новине (Илустрадос). Највећи Филипински модерни хероји су говорили шпански као заједнички језик.

Шпански је присутан на Ускршњем острву, које је било anексирано као Чилеанска привинција 1888. године.

Шпански је био званични језик Филипина од почетка шпанске владавине 1565 до конституционе измене 1973. године. Током шпанске колонизације (1565–1898), он је био језик владе, трговине и образовања, и користили су га као први језик Шпанци и образовани Филипинци. Током средине деветнаестог века је колонијална влада успоставила слободни јавни образовни систем на Шпанским. Таква повећана употреба шпанског широм острва довела је до формирања класе шпански говорећих интелектуалаца званих Илустрадос. Међутим, шпански никад није говорила већина популације.^[44]

Упркос америчке управе након пораза Шпаније у Шпанско–америчком рату из 1898, употреба шпанског је настављена у филипинској литератури и штампи током раних година америчке ере. Постепено, међутим, америчка влада је почела да повећава промовисање употреве енглеског, и са карактерисањем шпанског као негативног утицаја прошлости. Коначно, током 1920-их, енглески је постао примарни језик владе и образовног система.^[45] Међутим упркос знатног смањења утицаја и броја говорника, шпански је остао званични језик Филипина кад је та земља постала независна 1946, заједно са енглеским и Филипинским, стандардизованом верзијом Тагалога.

Рана застава Филипинских револуционара ("Дуго живела Филипинска република!"). Прва два устава су била написана на шпанском.

Шпански је изгувио званични статус 1973. године током администрације Фердинанд Маркоса, али је тај статус повраћен два месеца касније путем Председничког декрета Бр. 155, датираног 15. март 1973.^[46] Он је остао званичан језик до 1987, од ратификације садашње конституције, по којој је добио статус добровољног или опционог помоћног језика.^[47] Године 2010, председник Глорија Макапагал-Аројо је подстакла поновно увођење шпанског језика у образовни систем Филипина.^[48] Међитим до 2012, број средњих школа у којима је овај језик било обавезни или опциони предмет је веома ограничен.^[49] Данас, упркос владиног промовисања шпанског, мање од 0,5 % популације може да течно говори овај језик.^[50] Поред стандардног шпанског, на шпанском базирани креолски језик — Чабакано — се развио у јужним Филипинима. Број Чабакано говорника се процењивао да је 1,2 milionа 1996. године. Међутим, овај језик није обострано разумљив са шпанским.^[51] Говорника Замбоангуено варијетета Чабакано језика је било око 360.000 по подацима пописа из 2000. године.^[52] Месни језици Филипина исто тако су задржали део шпанског утицаја, при чему су многе речи изведене из мексичког шпанског, пошто је Шпанија контролисала острва путем Мексико Ситија до 1821, а затим директно из Мадрида до 1898.^[53][54]

Шпански су исто тако користиле колонијалне владе и образовни системи бивше Шпанске Источне Индије, која се састоји од садашњег Гвама, Северних Маријанских Острва, Палауа, и Микронезије, поред Филипина. Шпанске речи су присутне у месним језицима тих територија као наслеђе колонијалне владавине.^[55][56] Данас шпански није званични језик у тим бившим шпанским територијама.

Шпански језик по земљама

Види још

• Википедија:Транскрипција са шпанског језика


• Европски шпански
  
  • 
    Полуострвски шпански
    
    • Кастиљански шпански
    
    
    • Андалузијски шпански
    
    
  
  
  • Острвски шпански
    
    • Канарски шпански
  
  

Референце

Литература

Спољашње везе

Шпански језик на Викимедијиној остави.

Шпански језик на Википедији.

• Шпанска краљевска академија


• 
  Етимолошки извештај о шпанском језику (на језику: енглески)
  


• 
  Еволуција шпанског из латинског (на језику: енглески)
  


• Шпанско-српски двосмерни речник и преводилац текста


• 
  Шпански језик на сајту DMOZ (на језику: енглески)
  


• 
  Diccionario [Dictionary of the RAE] (official Spanish language dictionary), Real Academia Española 
  


• 
  „Spanish”, Languages, The BBC .


• 
  Spanish to English Speng.


• 
  Spanish evolution from Latin, Mertsahinoglu 
  


• 
  Size and nature of the Spanish vocabulary, About 
  


• 
  Free Spanish to English translation, UK: Transfree 
  


• USA Foreign Service Institute Spanish basic course
  


• 
  Spanish to English превођење (на језику: енглески)