2010 на Викимедијиној остави.

2010. је била проста година.

Догађаји

Јануар

• 
  4. јануар — Србија поднела Међународном суду правде у Хагу контратужбу против Хрватске за геноцид у периоду 1991—1995.


• 
  10. јануар — Иво Јосиповић изабран за трећег председника Хрватске.


• 
  12. јануар — Земљотрес на Хаитију 2010..


• 
  17. јануар — Хрватски председник, Стјепан Месић, пред крај свог мандата, изјавио је да би у случају отцепљења Републике Српске, послао војску у дистрикт Брчко и пресекао коридор, чиме би овај ентитет моментално престао да постоји.


• 
  19—31. јануар — Европско првенство у рукомету у Аустрији.


• 
  22. јануар — Епископ нишки Иринеј је изабран за 45. патријарха Српске православне цркве.


• 
  23. јануар — Новоизабрани врховни поглавар Српске православне цркве, патријарх српски Иринеј, устоличен у Саборној цркви у Београду.

Фебруар

• 
  1. фебруар — Отпочела примена Прелазног трговинског споразума између Европске уније и Србије.


• 
  5. фебруар — Лидер Нове Србије, Велимир Илић, физички нападнут у центру Београда док је давао изјаву новинарима.


• 
  8. фебруар — У серији лавина на планини Хиндукуш у Авганистану погинуло је 172 особа, а затрпано око 2000.


• 
  8. фебруар — Горан Кнежевић, бивши градоначелник Зрењанина, постао повереник Српске напредне странке за Средњобанатски округ.


• 
  15. фебруар — У Бујановцу, од последица подметнуте бомбе, тешко повређен један припадник МУП-а Србије.


• 
  18. фебруар — Иво Јосиповић положио заклетву и званично постао трећи председник Хрватске.


• 
  27. фебруар — Земљотрес јачине 8,8 Меркалијеве скале погодио Чиле. Погинуло 300 људи, материјална штета велика.

Март

• 
  3. март — Британски судија наложио да ратни члан Председништва Босне и Херцеговине Ејуп Ганић, који је ухапшен на лондонском аеродрому Хитроу по оптужници тужилаштва Републике Србије за злочин у Добровољачкој улици 1992, буде задржан у притвору до 29. марта.


• 
  10. март — Србија званично затражила од Уједињеног Краљевства изручење Ејупа Ганића, некадашњег члана Председништва Босне и Херцеговине.


• 
  16. март — Певачица Ксенија Пајчин и њен дечко Филип Каписода пронађени мртви у стану на Вождовцу.


• 
  23. март — Радован Јелашић поднео оставку на функцију гувернера Народне банке Србије.


• 
  29. март — Више од 30 особа убијено у две одвојене експлозије на станицама подземне железнице у Москви.


• 
  31. март — Скупштина Србије усвојила Декларацију којом изричито осуђује злочин у Сребреници.

Април

• 
  7. април — Више хиљада особа у Бишкеку је започело протесте који су довели до пада режима Курманбека Бакијева.


• 
  10. април — Тупољев Ту-154M који је носио председника Пољске Леха Качињског се срушио покушавајући да по густој магли слети на аеродром код Смоленска.


• 
  12. април — Дејан Шошкић, председник Савета Народне банке Србије, предложен за гувернера НБС.


• 
  21. април — У присуству највиших државних званичника Србије, свечано отворен обновљени Авалски торањ.

Мај

• 
  16. мај — Основана нова политичка странка - Уједињени региони Србије на челу са лидером Г 17 плус Млађаном Динкићем.


• 
  31. мај — Више јавно тужилаштво у Београду подигло оптужницу против бившег министра одбране СЦГ Првослава Давинића, у вези афере „Сателит“.

Јун

• 
  3. јун — Авион Ј-22 Орао Војске Србије пао у Гружанско језеро код Крагујевца. Пилот лакше повређен.


• 
  10. јун — На граничном прелазу Моровић ухапшен Милош Симовић, један од осуђених припадника Земунског клана за убиство премијера Србије Зорана Ђинђића.


• 
  11. јун — 11. јул — Светско првенство у фудбалу у Јужној Африци.


• 
  14. јун — Министри спољних послова земаља ЕУ дали сагласност да се ратификује Споразум о стабилизацији и придруживању са Србијом.


• 
  23. јун — Фудбалска репрезентација Србије елиминисана са Светског првенства у Јужној Африци, након што је од Аустралије изгубила 2:1.


• 
  23. јун — Глумац Борис Исаковић повређен у експлозији бомбе у Новом Саду која је била подметнута под његов аутомобил.


• 
  24. јун — Након три дана игре, на турниру у Вимблдону завршен је убедљиво најдужи меч у историји професионалног тениса у којем је Американац Џон Изнер победио Француза Николу Махија резултатом 70:68 у гемовима, у петом сету.

Јул

• 
  2. јул — Једна особа погинула, а 11 повређено у експлозији бомбе у северном делу Косовске Митровице.


• 
  22. јул — Међународни суд правде у Хагу саопштио саветодавно мишљење према којем декларација о независности Косова и Метохије из фебруара 2008. није у супротности са међународним правом.


• 
  23. јул — Влада Србије, на ванредној седници, одлучила да Србија настави у Уједињеним нацијама дипломатску и правну борбу за очување територијалног интегритета и суверенитета, након одлуке Међународног суда правде у Хагу.


• 
  24. јул — Новинар недељника Време, Теофил Панчић, физички нападнут у Земуну. Новинарске организације, као и највиши државни функционери, најоштрије осудили напад.


• 
  26. јул — Скупштина Србије усвојила, након мишљења МСП, Одлуку о наставку активности Републике Србије у одбрани суверенитета и територијалног интегритета земље.


• 
  28. јул — Дејан Шошкић изабран за новог гувернера Народне банке Србије.

Август

• 
  24. август — ФК Партизан, на једанаестерце, савладао белгијски Андерлехт и пласирао се у Лигу шампиона.


• 
  28. август — 12. септембар — Светско првенство у кошарци у Турској.


• 
  29. август — 11. септембар — Европско првенство у ватерполу у Хрватској.


• 
  31. август — 10. септембар — Европско првенство у ватерполу за жене у Хрватској.

Септембар

• 
  8. септембар — Србија и Европска унија постигле договор о тексту Резолуције коју ће Србија поднети УН у вези одлуке Међународног суда правде по питању једностране сецесије Косова и Метохије.


• 
  11. септембар — Кошаркашка репрезентација Србије изгубила у полуфиналу Светског првенства у Турској од селекције Турске резултатом 83:82.


• 
  11. септембар — Седам особа повређено у сукобу између Срба и Албанаца у Косовској Митровици.


• 
  12. септембар — Кошаркашка репрезентација Србије изгубила у борби за бронзану медаљу на Светском првенству у Турској од селекције Литваније резултатом 99:88 и тако заузела четврто место.


• 
  15. септембар — Радомир Антић смењен са дужности селектора Фудбалске репрезентације Србије, и на његово место именован је Владимир Петровић Пижон.


• 
  25. септембар — 10. октобар — Светско првенство у одбојци у Италији.

Октобар

• 
  3. октобар — Патријарх СПЦ Иринеј устоличен у Пећкој Патријаршији.
  
  • 
    Википедија:Непознат датум — Одржани општи избори у Босни и Херцеговини. Милорад Додик изабран за председника Републике Српске.


• 
  4. октобар — 22 особе повређене у судару воза Железнице Србије и службеног воза бугарских железница код места Драгоман у Бугарској.


• 
  10. октобар — Приликом нереда који су избили у Београду поводом одржавања Параде поноса, повређено више од 100 особа док је више од 150 особа ухапшено. У центру Београда причињена већа материјална штета.


• 
  10. октобар — Мушка одбојкашка репрезентација Србије освојила је 3. место и бронзану медаљу на Светском првенству у Италији, савладавши екипу домаћина.


• 
  12. октобар — Амерички државни секретар Хилари Клинтон посетила Београд, где је имала сусрете са највишим српским званичницима.


• 
  12. октобар — Због нереда које су изазвали српски навијачи, прекинута квалификациона утакмица између фудбалских репрезентација Србије и Италије у Ђенови.


• 
  14. октобар — Скупштина Србије усвојила Декларацију о осуди злочина који су почињени над српским народом на простору бивше СФРЈ током ратова 1990-их.


• 
  29. октобар — УЕФА регистровала прекинуту квалификациону утакмицу Италија-Србија резултатом 3:0 за Италију, а оба фудбалска савеза казнила новчано.
  
  • 
    29. октобар — 14. новембар — Светско првенство у одбојци за жене у Јапану.

Новембар

• 
  2. новембар — Пала косовска влада Хашима Тачија.


• 
  3. новембар — Земљотрес јачине 5,4 Рихтера погодио Краљево. Две особе погинуле, повређено на десетине, а причињена и већа материјална штета.


• 
  4. новембар — Председник Србије, Борис Тадић, посетио Вуковар и Овчару, као први председник Србије који је дошао у тај град и одао почаст жртвама злочина на Овчари који се догодио у јесен 1991.


• 
  15. новембар — Милорад Додик ступио на дужност председника Републике Српске.


• 
  19. новембар — Свети архијерејски сабор Српске православне цркве рашчинио владику Артемија.


• 
  23. новембар — Северна Кореја бомбардује острво Иеонпиеонг, што је изазвало војни одговор од Јужне Кореје. Инцидент је изазвао ескалацију тензија на Корејском полуострву и добио широко распрострањену међународну осуду. Уједињене нације су изјавиле да је један од најозбиљнијих инцидената од краја Корејског рата.


• 
  24. новембар — Комесар за проширење Европске уније, Штефан Филе, уручио српском премијеру Мирку Цветковићу упитник Европске комисије.

Децембар

• 
  5. децембар — Тениска репрезентација Србије освојила Дејвис куп, победом над селекцијом Француске у Београду.


• 
  7. децембар — Ухапшен Џулијан Асанж, власник сајта Викиликс који је објавио поверљиве депеше америчке дипломатије.
  
  • 
    7—19. децембар — Европско првенство у рукомету за жене у Данској и Норвешкој.


• 
  15. децембар — Укинуто обавезно служење војног рока у Србији.


• 
  18. децембар — Борис Тадић, на скупштини ДС-а, поново изабран за председника Демократске странке.

Смрти

Фебруар

• 
  7. фебруар — Михаило Марковић, академик и филозоф (*1923)

Март

• 
  3. март — Момо Капор, српски књижевник (*1937)


• 
  12. март — Душанка Калањ, спикер и водитељ Телевизије Београд (*1934)


• 
  16. март — Ксенија Пајчин, поп певачица (*1977)

Април

• 
  6. април — Александар Младеновић, српски филолог, академик (*1930)


• 
  10. април — Лех Качињски, председник Пољске (*1949)


• 
  20. април — Биљана Ковачевић-Вучо, српска правница (*1952)

Мај

• 
  3. мај — Радослав Златан Дорић, позоришни редитељ (*1940)


• 
  7. мај — Светозар Стојановић, филозоф (*1931)


• 
  25. мај — Добрила Шокица, српска глумица (*1934)


• 
  25. мај — Ерих Кош, српски књижевник и преводилац, редовни члан САНУ (*1913)


• 
  29. мај — Денис Хопер, амерички глумац и режисер. (*1936)

Јун

• 
  15. јун — Беким Фехмију, југословенски глумац албанског порекла (*1936)


• 
  18. јун — Жозе Сарамаго, португалски писац, добитник Нобелове награде за књижевност (*1922)


• 
  18. јун — Богдан Богдановић, архитекта и бивши градоначелник Београда (*1922)


• 
  18. јун — Драго Ћупић, лингвист, дугогодишњи директор Института за српски језик САНУ (*1932)


• 
  25. јун — Жарко Команин, српски књижевник (*1935)


• 
  26. јун — Алгирдас Бразаускас, председник и премијер Литваније (*1932)

Јул

• 
  1. јул — Миодраг Ђукић, драмски писац (*1938)


• 
  7. јул — Шандор Пал, универзитетски професор, председник и оснивач Демократске заједнице војвођанских Мађара (*1956)


• 
  8. јул — Богомил Карлаварис, сликар и професор универзитета (*1924)


• 
  14. јул — Иван Јагодић, српски глумац (*1936)


• 
  28. јул — Здравко Рандић, филмски редитељ (*1925)


• 
  31. јул — Феликс Пашић, новинар, позоришни критичар и публициста (*1939)

Август

• 
  21. август — Кристоф Шлингензиф, немачки режисер (*1960)


• 
  22. август — Стјепан Бобек, фудбалер (*1923)


• 
  31. август — Лоран Фињон, француски бициклиста. (*1960)

Септембар

• 
  10. септембар — Раде Марковић, српски глумац (*1921)


• 
  22. септембар — Предраг Тасовац, српски глумац (*1922)


• 
  24. септембар — Освалт Коле, немачки новинар и пионир сексуалног образовања (*1928)


• 
  29. септембар — Војислав Воки Костић, српски композитор (*1931)

Октобар

• 
  3. октобар — Драган Сакан, оснивач адвертајзинга у бившој Југославији (*1950)


• 
  7. октобар — Милка Планинц, југословенска политичарка


• 
  25. октобар — Александар Флакер, историчар књижевности (*1924)


• 
  29. октобар — Војислав Кораћ, историчар архитектуре (*1924)

Новембар

• 
  5. новембар — Слободан Голубовић Леман, истакнути филмски радник (*1944)


• 
  7. новембар — Илија Обрадовић, инжењер електротехнике (*1911)


• 
  27. новембар — Ирвин Кершнер, амерички редитељ. (*1923)


• 
  28. новембар — Лесли Нилсен, канадско-амерички глумац. (*1926)

Децембар

• 
  13. децембар — Ричард Холбрук, амерички дипломата (*1941)


• 
  17. децембар — Мира Сањина, балерина и кореограф Народног позоришта у Београду (*1924)


• 
  24. децембар — Љубомир Ћипранић, српски глумац (*1936)


• 
  29. децембар — Владан Батић, српски политичар, оснивач и председник Демохришћанске странке Србије (*1949)

Нобелове награде

• 
  Физика — Андреј Гејм и Константин Новосел
  


• 
  Хемија — Еи-Ичи Негиши, Акира Сузуки и Ричард Хек
  


• 
  Медицина — Роберт Едвардс
  


• 
  Књижевност — Марио Варгас Љоса
  


• 
  Мир — Љу Сјаобо
  


• 
  Економија — Питер Дајмонд, Дејл Мортенсен и Кристофер Писаридес
  

Види још

Референце