1999 на Викимедијиној остави.

1999. је била проста година.

Догађаји

Јануар

• 
  1. јануар — Евро уведен за укњижевне послове.

Фебруар

• 
  6. фебруар — У Рамбујеу почели преговори између Србије и косовских Албанаца о заустављању сукоба на Косову и Метохији.


• 
  12. фебруар — Сенат САД ослободио председника САД Била Клинтона оптужби за кривоклетство и опструкцију правде, чиме је, после годину дана, окончана „сексуална афера“ с Моником Левински и избегнут импичмент.


• 
  12. фебруар — Пољска, Мађарска и Чешка, прве од бивших чланица Варшавског пакта, прикључиле се НАТО-у.

Март

• 
  4. март — Одлуком Међународног арбитражног трибунала, град Брчко добио је статус дистрикта под суверенитетом Босне и Херцеговине
  


• 
  12. март — Пољска, Чешка и Мађарска постале чланице НАТО, као прве земље бивше чланице Варшавског уговора које су приступиле НАТО.


• 
  18. март — Српска делегација на преговорима у Рамбујеу је одбила да потпише предлог споразума који су потписали косовски Албанци, САД и Уједињено Краљевство који је подразумевао и размештање НАТО трупа на Косову и Метохији.


• 
  23. март — Амерички изасланик Ричард Холбрук последњи пут се састао са председником СРЈ Слободаном Милошевићем, у покушају да га убеди да прихвати предложени споразум из Рамбујеа о решавању косовске кризе и упозорио да ће одбијање довести до НАТО бомбардовања. Милошевић је одбио да прихвати споразум.
  
  • САД су прекинуле све дипломатске односе са Савезном Републиком Југославијом.
    
    • 
      Савезна влада СРЈ прогласила стање непосредне ратне опасности.


• 
  24. март — Почело је НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије, ваздушним нападима на војне и цивилне циљеве на целој територији ове земље. Савезна влада СРЈ прогласила ратно стање у земљи.


• 
  24. март — У пожару у тунелу Мон Блан погинуло је 39 особа, а тунел је био због тога затворен три године.


• 
  27. март — Током напада НАТО-а на Југославију, југословенска против-ваздушна одбрана оборила је амерички бомбардер F-117.

Април

• 
  1. април — У ваздушним нападима НАТО на Југославију срушен Варадински мост на Дунаву у Новом Саду.


• 
  1. април — Нунавут, домовина Инуита, је створен од источног дела Северозападних територија и постао трећа канадска територија.


• 
  3. април — Срушен други новосадски мост — Мост слободе.


• 
  7. април — Југословенске власти су затвориле граничне прелазе на Косову да би спречиле Косовске Албанце да напусте покрајину.


• 
  9. април — Побуњени војници су на аеродрому у Нијамеју убили председника Нигера Ибрахима Бареа Маинасару.


• 
  11. април — У Београду убијен новинар и власник дневног листа "Недељни телеграф", Славко Ћурувија.


• 
  12. април — Током бомбардовања СРЈ авиони НАТО пакта су погодили путнички воз на мосту у Грделичкој клисури, при чему је погинуло најмање 13 путника а више десетина повређено.


• 
  14. април — Авиони НАТО пакта су током два сата више пута бомбардовали колону албанских избеглица дуж пута између Ђаковице и Дечана, убивши најмање 73 особе.


• 
  17. април — Током бомбардовања СРЈ у Батајници у 21:30 од шрапнела експлодираног пројектила погинула је мала Милица Ракић.


• 
  20. април — Двојица тинејџера из Колорада су пуцали на своје наставнике и другове у средњој школи Колумбајн, убивши притом 12 ученика и једног наставника, а затим и себе.


• 
  23. април — НАТО авиони гађали зграду Радио-телевизије Србије у центру Београда приликом чега је погинуло шеснаест радника телевизије.


• 
  29. април — У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију срушен је телекомуникациони Авалски торањ.


• 
  30. април — У ваздушним нападима НАТО на СР Југославију погођене су зграде Министарства одбране и Генералштаба Војске Југославије у ужем центру Београда.

Мај

• 
  1. мај — У ваздушним ударима НАТО на СР Југославију погођен је путнички аутобус на мосту у Лужанима, при чему је погинуло најмање 60 људи.


• 
  1. мај — Почело је приказивање дечје анимиране серије Сунђербоб Коцкалоне.


• 
  2. мај — Авијација НАТО у нападима на Југославију употребила „графитне бомбе” које су изазвале распад електроенергетског система у Србији. Око 70 % територије Србије остало у мраку.


• 
  7. мај — Авиони НАТО пакта су бомбардовали касетним бомбама центар Ниша, при чему је погинуло 16 особа, а повређено око 70 људи.


• 
  7. мај — Авиони НАТО су бомбардовали кинеску амбасаду у Београду, убивши при том три службеника амбасаде и ранили још двадесет.


• 
  17. мај — Изборе у Израелу добио вођа Лабуристичке партије Ехуд Барак, чиме је окончана трогодишња владавина премијера Бенјамина Нетанјахуа, лидера десничарског Ликуда.

Мај

• 
  27. мај — Хашки трибунал подигао оптужницу против тадашњег председника Југославије Слободана Милошевића, председника Србије Милана Милутиновића, потпредседника савезне Владе Николе Шаиновића, начелника Генералштаба ВЈ Драгољуба Ојданића, и министра унутрашњих послова Србије Влајка Стојиљковића. Свима стављени на терет злочини на Косову.

Јун

• 
  3. јун — Скупштина Србије прихватила план Ахтисари-Черномирдин за решење косовске кризе.


• 
  9. јун — Представници Војске Југославије и НАТО-а потписали Кумановски споразум којим су окончани ваздушни удари НАТО-а на Југославију.


• 
  10. јун — НАТО прекинуо бомбародвање Југославије пошто су се прве јединице Војске Југославије, на основу Кумановског споразума потписаног претходног дана у Куманову, повукле са Космета.


• 
  11. јун — Руски батаљон из састава СФОР-а прешао границу СРЈ и приспео на Косово и Метохију као прва јединица из састава КФОР-а, запосевши аеродром Слатина код Приштине.


• 
  30. јун — Шкотска је после скоро 300 година поново добила свој парламент.

Јул

• 
  14. јул — После 17 година од краја рата између Аргентине и Велике Британије за Фолкландска Острва, обновљени летови између Аргентине и тих острва у јужном Атлантику.

Август

• 
  7. август — Исламске међународне бригаде стациониране у Чеченији су напале суседну руску републику Дагестан.


• 
  19. август — Српска опозиција отпочела нове протесте против Милошевићевог режима.


• 
  26. август — Русија је бомбардовања чеченских положаја, као одговор на инвазију Дагестана деветнаест дана раније, започела Други чеченски рат.

Октобар

• 
  3. октобар — Основана гробарска навијачка група Јужни Фронт.

Новембар

Децембар

• 
  20. децембар — Португалија је Кини пренела суверенитет над Макаом.


• 
  31. децембар — Председник Русије Борис Јељцин поднео оставку и за вршиоца дужности шефа државе именовао Владимира Путина, дотадашњег премијера.

Рођења

Јануар

• 
  8. јануар — Дино Радончић, црногорски кошаркаш


• 
  25. јануар — Никола Мишковић, српски кошаркаш

Фебруар

• 
  5. фебруар — Алегра Пољак, српска фудбалерка


• 
  15. фебруар — Ђорђе Јовановић, српски фудбалер


• 
  18. фебруар — Страхиња Бошњак, српски фудбалер


• 
  21. фебруар:
  
  • 
    Кристијан Живковић, српски фудбалер
  
  
  • 
    Суад Маврић, српски фудбалер
  
  


• 
  25. фебруар — Ђанлуиђи Донарума, италијански фудбалер


• 
  28. фебруар — Лука Дончић, словеначки кошаркаш

Март

• 
  5. март — Медисон Бир, америчка певачица и глумица

Април

• 
  4. април — Ким Кукхјанг, севернокорејска скакачица у воду


• 
  7. април — Валерија Јенгаличева, руска певачица


• 
  14. април:
  
  • 
    Никола Шутић, српски фудбалер
  
  
  • 
    Дијего Веласкез, мексички глумац
  
  


• 
  29. април — Тијана Милентијевић, српска певачица

Мај

• 
  8. мај — Џанан Муса, босанскохерцеговачки кошаркаш


• 
  25. мај:
  
  • 
    Тијана Филиповић, босанскохерцеговачка фудбалерка
  
  
  • 
    Брек Бесинџер, америчка глумица
  
  


• 
  28. мај — Камерон Бојс, амерички глумац

Јун

• 
  4. јун — Домен Превц, словеначки ски-скакач


• 
  7. јун — Ранко Симовић, српски кошаркаш


• 
  9. јун — Михајло Чепркало, босанскохерцеговачки пливач


• 
  10. јун — Ели Делво, белгијска певачица и текстописац


• 
  14. јун — Ким Мин-Сок, јужнокорејски брзи клизач


• 
  12. јун — Лазар Каралић, босанскохерцеговачки рагбиста


• 
  18. јун — Тамер Прељевић, српски фудбалер

Јул

• 
  2. јул — Лука Илић, српски фудбалер


• 
  9. јул — Крста Бојић, српски фудбалер


• 
  10. јул — Невена Наумчев, српска кошаркашица


• 
  12. јул:
  
  • 
    Нур Дабита Сабри, малежанска скакачица у воду
  
  
  • 
    Никола Мијатовић, српски глумац
  
  


• 
  20. јул — Гога Битадзе, грузијски кошаркаш

Август

• 
  7. август — Дејан Јовељић, српски фудбалер


• 
  8. август — Петар Јевремовић, српски џијуџицу борац


• 
  14. август — Франческо де Стефано, италијански фудбалер


• 
  17. август — Алекса Терзић, српски фудбалер


• 
  20. август — Џо Вилок, енглески фудбалер


• 
  27. август — Миле Свилар, белгијски фудбалер српског порекла


• 
  30. август — Алекса Ускоковић, српски кошаркаш


• 
  31. август — Миомир Кецмановић, српски тенисер

Септембар

• 
  9. септембар — Билал Асани, француски певач и јутјубер мароканског порекла


• 
  10. септембар — Ивана Раца, српска кошаркашица


• 
  17. септембар — Јулија ван Берген, холандска певачица


• 
  19. септембар — Далита, јерменска певачица, плесачица и глумица


• 
  26. септембар — Луиз Тулсон, британска скакачица у воду

Октобар

• 
  11. октобар — Вељко Филиповић, српски фудбалер


• 
  24. октобар — Лазар Шаренац, српски фудбалер

Новембар

• 
  1. новембар — Бади Хандлсон, амерички глумац


• 
  9. новембар — Карол Севиља, мексичка певачица и глумица


• 
  20. новембар — Марија Жежељ, српска певачица и манекенка

Децембар

• 
  5. децембар — Вивијана дел Анхел, мексичка скакачица у воду


• 
  18. децембар — Стефан Момиров, српски кошаркаш

Смрти

Јануар

• 
  23. јануар. — Павле Грубјешић, југословенски фудбалер. (*1953).


• 
  25. јануар — Роберт Шо, амерички диригент (*1916)

Фебруар

• 
  7. фебруар — Хусеин од Јордана, краљ Јордана (*1934)


• 
  10. фебруар — Пеко Дапчевић, генерал, политичар и народни херој (*1913)


• 
  14. фебруар — Николај Хлистов, совјетски хокејаш на леду. (*1932)

Март

• 
  2. март — Дасти Спрингфилд, енглеска музичарка.


• 
  4. март — Младен Шермент, југословенски и хрватски глумац. (*1920)


• 
  7. март — Стенли Кјубрик, амерички филмски режисер (*1928)

Април

• 
  5. април
  
  • 
    Нада Шкрињар, југословенска и хрватска глумица. (* [1923]])
  
  
  • 
    Иван Хетрих, југословенски и хрватски редитељ. (*1921)
  
  


• 
  13. април — Вили Штоф, источнонемачки политичар. (*1914)


• 
  27. април — Тибор Церна, југословенски војник. (*1978)


• 
  28. април — Артур Леонард Шаулоу, амерички физичар. (*1921)

Мај

• 
  31. мај — Радомир Лукић, српски правник (*1914)

Јун

• 
  1. јун — Љубиша Величковић, помоћник начелника Штаба Врховне команде Војске Југославије за РВ и ПВО ВЈ.


• 
  2. јун — Благоје Јововић, четнички борац

Јул

• 
  23. јул — Хасан II од Марока, краљ Марока. (*1929)

Август

Септембар

• 
  4. септембар — Љубо Шкиљевић, југословенски и српски глумац. (*1941)


• 
  11. септембар — Момчило Ђујић, српски четнички војвода (*1907)


• 
  15. септембар — Петар Шелохонов, руски глумац. (*1929)


• 
  19. септембар — Павле Ивић, српски лингвиста (*1924)

Октобар

• 
  1. октобар — Мирослав Чангаловић, српски певач. (*1921)


• 
  3. октобар — Акио Морита, јапански бизнисмен, творац Сонија (*1922)


• 
  7. октобар — Дејвид Хафман, амерички информатичар. (*1925)


• 
  12. октобар — Вилт Чејмберлен, амерички кошаркаш. (*1936)


• 
  30. октобар — Ратко Чолић, југословенски фудбалер. (*1918)

Новембар

• 
  2. новембар — Митар Суботић Суба или Rex Illusivii, српски музичар (*1961)


• 
  8. новембар — Леон Штукељ, југословенски гимнастичар словеначког порекла. (*1898)

Децембар

• 
  11. децембар — Фрањо Туђман, хрватски председник (*1922)


• 
  18. децембар — Робер Бресон, француски редитељ. (*1901)

Нобелове награде

• 
  Физика — Герард ’т Хофт и Мартинус Ј. Г. Велтман
  


• 
  Хемија — Ахмед Х. Цеваил
  


• 
  Медицина — Гунтер Блобел
  


• 
  Књижевност — Гинтер Грас
  


• 
  Мир — Лекари без граница
  


• 
  Економија — Роберт Мундел
  

Види још

Референце