Skip to main content

Главна страна Стари Рас Мартовски погром 2004. Изабрана слика Вести 19. март Да ли сте знали? Википедија Доприноси Заједница Википедија се налази на серверима Задужбине Викимедија — некомерцијалне организације, која такође управља низом других пројеката Мени за навигацију

слободнуенциклопедијусвако може да уређује617.058средњовековнимиленијумавојскедржавеградаманастиром Сопоћаниманастиром Ђурђеви ступовицрквом светих Апостола Петра и Павласрпској средњовековној државизападноНовог Пазараманастира СопоћаниАрсавизантијскиПрокопијеVI векуРашкаСрбијасрпске уметностиXII века1979УНЕСКОсветске баштинеалбанскихсрпскоКосову и Метохији2004ЧабраЗупче17. марта1999Загађеност ваздухаенциклопедијскислободног садржајаинтернетудобровољцивикисофтвера15. јануара2001енглескомсрпском језикуправила и смерницестранице за помоћзапочињу новиуређују постојећи чланцишаљу и користе сликепомоћ239.8281.027уреднициСтранице за разговор









(function()var node=document.getElementById("mw-dismissablenotice-anonplace");if(node)node.outerHTML="u003Cdiv class="mw-dismissable-notice"u003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-close"u003E[u003Ca tabindex="0" role="button"u003Eсакријu003C/au003E]u003C/divu003Eu003Cdiv class="mw-dismissable-notice-body"u003Eu003Cdiv id="localNotice" lang="sr" dir="ltr"u003Eu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="https://meta.wikimedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%BD%D0%BE_%D1%81%D1%80%D0%B5%D1%92%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%9E%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B5" class="extiw" title="meta:Велико пролећно сређивање Оставе"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EУчествуј у Великом пролећном сређивању Оставе од 15. марта до 15. априла!u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003Cdiv style="position:relative; overflow:hidden; background-color:#5E9DC8; text-align:center; color:white; font-size:1.25em; font-weight:bold; line-height:1.5em; margin-top: 5px;"u003Eu003Cuu003Eu003Ca href="/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D0%B0%D0%BA%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%9A%D0%B5_%D1%83_%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D1%9A%D1%83_%D1%87%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA%D0%B0/%D0%A6%D0%95%D0%95_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%9B%D0%B5_2019" title="Википедија:Такмичење у писању чланака/ЦЕЕ пролеће 2019"u003Eu003Cspan style="color:white"u003EТакмичи се у писању чланака о средњој и источној Европи од 21. марта до 31. маја!u003C/spanu003Eu003C/au003Eu003C/uu003Eu003C/divu003Enu003C/divu003Eu003C/divu003Eu003C/divu003E";());



Главна страна


Из Википедије, слободне енциклопедије

Иди на навигацију
Иди на претрагу


.mw-parser-output .main-headerborder-bottom-color:transparent;margin-bottom:0.25em;margin-top:0;padding-bottom:0;padding-top:0.mw-parser-output .main-plainlist>ullist-style:none;margin:0;padding:0.mw-parser-output .main-plainlist limargin-bottom:0.mw-parser-output .main-top-right .mw-ui-quiet:hover,.mw-parser-output .main-top-right .mw-ui-quiet:focus,.mw-parser-output .main-footer .mw-ui-quiet:hover,.mw-parser-output .main-footer .mw-ui-quiet:focuscolor:#0645ad.mw-parser-output .mw-headline-numberdisplay:none@media(min-width:720px).mw-parser-output .main-wikimediapadding-top:1rem;padding-left:1rem;padding-right:1rem@media(min-width:1000px).mw-parser-output .main-wrapperdisplay:flex;margin:0 -0.75rem.mw-parser-output .main-wrapper-columnflex:1;margin:0 0.75rem.mw-parser-output .main-wikimediapadding-top:1.5rem;padding-left:1.5rem;padding-right:1.5rem
.mw-parser-output .main-topfont-size:1rem;margin-top:1rem;padding-bottom:1.5rem.mw-parser-output .main-top-left>pfont-size:0.875em;margin:0.mw-parser-output .main-top-rightfont-size:0.875em;margin-top:0.5em.mw-parser-output .main-top-right>uldisplay:none;margin-top:0.5rem.mw-parser-output .main-top-right .mw-ui-button.mw-ui-quietpadding-right:0.mw-parser-output .main-top-headerborder-bottom:0;margin-bottom:0;margin-top:0.mw-parser-output .main-top-articleCountmargin-bottom:0body.skin-minerva .mw-parser-output .main-top-articleCountdisplay:none.mw-parser-output .main-top-mobileSearchdisplay:none;margin-top:1rembody.skin-minerva .mw-parser-output .main-top-mobileSearchdisplay:block.mw-parser-output .main-top-mobileSearchButtonbackground:#fff;border:none;box-shadow:0 2px 2px 0 rgba(0,0,0,0.25);color:#72777d;font-weight:normal;max-width:none;text-align:left;width:100%@media(min-width:720px).mw-parser-output .main-topbackground-color:#f8f9fa;border:1px solid #c8ccd1;border-radius:2px;box-shadow:0 1px 1px rgba(0,0,0,.15);margin-bottom:1rem;padding:1rem.mw-parser-output .main-top-right>uldisplay:flex;flex-wrap:wrap.mw-parser-output .main-top-articleCountmargin-bottom:0.5rembody.skin-minerva .mw-parser-output .main-top-articleCountdisplay:blockbody.skin-minerva .mw-parser-output .main-top-mobileSearchdisplay:none@media(min-width:1000px).mw-parser-output .main-topalign-items:center;background-image:url("https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/e3/Wikipedia_logo_letters_banner.svg");background-position:right;background-repeat:no-repeat;display:flex;margin-bottom:1.5rem;margin-top:0.5rem;padding-bottom:0;padding-left:0;padding-right:1.5rem;padding-top:0.mw-parser-output .main-top-leftbackground-image:linear-gradient(to right,#f8f9fa 0%,#f8f9fa 70%,rgba(248,249,250,0)100%);flex:3;padding:2rem 0 2rem 1.5rem.mw-parser-output .main-top-rightflex:2;margin-top:0;text-align:right.mw-parser-output .main-top-right>ulalign-items:center;flex-direction:row-reverse;justify-content:right;margin-top:0;text-align:left.mw-parser-output .main-top-createArticle+li .mw-ui-button.mw-ui-quietpadding-right:1em



Добро дошли на Википедију,


слободну енциклопедију коју свако може да уређује.


Претражи међу 617.058 чланака



617.058 чланака на српском


  • Направите чланак

  • Садржај

  • Портали





.mw-parser-output .main-boxbackground:#fff;border:solid #c8ccd1;border-width:1px 0;box-shadow:0 1px 1px rgba(0,0,0,0.15);margin:0 -1rem 1.5rem;padding:1rem.mw-parser-output .main-box>p:last-childmargin-bottom:0.mw-parser-output .main-box-image-only>.main-box-contentmargin:0.5rem -1rem 0;text-align:center.mw-parser-output .main-box-image-only>.main-box-content imgheight:auto;max-width:100%.mw-parser-output .main-box-imageCaptiontext-align:center.mw-parser-output .main-box-imageCaption>pdisplay:inline-block;margin-bottom:0;text-align:left.mw-parser-output .main-box-subtitlecolor:#72777d;line-height:1.25;margin-top:-.125em.mw-parser-output .main-box-headermargin-top:-.15em.mw-parser-output .main-box-header acolor:inherit.mw-parser-output .main-box-subtitle+.main-box-headermargin-top:0.mw-parser-output .main-box-header a:focus,.mw-parser-output .main-box:hover .main-box-header a,.mw-parser-output .main-box:hover .main-featuredLists-item>acolor:#0645ad.mw-parser-output .main-footerdisplay:flex;justify-content:flex-end;margin-top:1rem;position:relative.mw-parser-output .main-footer:emptydisplay:none.mw-parser-output .main-footer-actionsflex:1.mw-parser-output .main-footer-actions>ulalign-items:center;display:flex.mw-parser-output .main-footer-menualign-items:stretch;display:flex.mw-parser-output .main-footer-menuTogglealign-items:center;display:flex;float:none;height:100%;opacity:0.87.mw-parser-output .main-footer-menuToggle:hoveropacity:0.51.mw-parser-output .main-footer-menuDropdownbackground:#fff;border:1px solid #a2a9b1;border-radius:2px;box-shadow:0 2px 2px 0 rgba(0,0,0,0.25);max-width:15em;position:absolute;right:0;top:100%;z-index:100.mw-parser-output .main-footer-menuDropdown .mw-ui-buttontext-align:left;width:100%@media(max-width:719px).mw-parser-output .main-box-responsive-image>.floatleft,.mw-parser-output .main-box-responsive-image>.floatrightfloat:none;margin-left:-1rem;margin-right:-1rem;text-align:center.mw-parser-output .main-box-responsive-image>.floatleft>a,.mw-parser-output .main-box-responsive-image>.floatright>adisplay:block@media(min-width:720px).mw-parser-output .main-boxborder-radius:2px;border-width:1px;margin-bottom:1rem;margin-left:0;margin-right:0@media(min-width:1000px).mw-parser-output .main-boxmargin-bottom:1.5rem;padding:1.5rem.mw-parser-output .main-box-image-only>.main-box-contentmargin-left:-1.5rem;margin-right:-1.5rem

Сјајан чланак


Стари Рас










































Манастир Сопоћани

Стари Рас је средњовековни комплекс споменика који се налази на месту на коме су се спајали путеви са запада и југа и водили даље ка истоку. Током једног миленијума ту су се смењивале разне војске, државе, а значај града је временом растао и опадао. Комплекс се састоји од више споменика, а најзначајнији локалитети који су обухваћени истраживањима су: Градина на Пазаришту са Подграђем, Трговиште, Градина у Постењу, Рељина градина, црква у Напрељу и латинска црква у Постењу. Градина на Пазаришту са Трговиштем заједно са оближњим манастиром Сопоћани, манастиром Ђурђеви ступови и црквом светих Апостола Петра и Павла сведочи о величини и значају Раса у српској средњовековној држави.


Остаци Старог Раса се налазе на локалитету Градина на Пазаришту са доњим градом Трговиште који се налази на 11 km западно од Новог Пазара у близини манастира Сопоћани. Последњих година је покренуто истраживање којим се покушава доказати да је права локација града утврђење Градина у Постењу које се налази на 2 km од Новог Пазара. Име Рас највероватније води порекло од назива утврђења Арса коју помиње византијски историчар Прокопије у VI веку. Српска средњовековна држава је према имену града добила назив Рашка, што је касније коришћено као еквивалент са називом Србија.


У Расу су настала нека најстарија очувана дела српске уметности, а крајем XII века је био културни центар државе. Цео комплекс се од 1979. године налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Стари Рас и Сопоћани.



















































































































































Добар чланак


Мартовски погром 2004.








































Верници излазе из порушеног српског православног манастира Девич, којег су француски војници због честих напада албанских терориста оградили бодљикавом жицом.

Мартовски погром 2004. означава масовне нападе албанских екстремиста на српско цивилно становништво који су се десили на Косову и Метохији у марту 2004. године. Ови напади су били директна последица тензије између Срба и Албанаца, након дављења двоје албанске деце у реци у селу Чабра, за чију смрт су албански медији и политичари окривили Србе из суседног села Зупче. Албански екстремисти су 17. марта протерали велики број Срба, спалили њихове куће и оскрнавили српске културно-историјске споменике. Два дана отвореног напада албанских екстремиста на српско цивилно становништво на Косову и Метохији довело је до масовног прогона Срба, најмасовнијег од 1999. године.


Процењује се да је око 4000 Срба изгнано из својих кућа широм Косова и Метохије. Током погрома погинуло је 28 људи, 35 православних манастира је уништено или оскрнављено, а око 930 српских домова је спаљено и уништено. Поред јавних осуда од свих међународних актера многи учесници су до данас остали некажњени.
















































































































































Изабрана слика




Загађеност ваздуха — концентрација чађи „PM10” у Европи (2005) (пуна величина: 2.048 × 1.598 *)


Загађеност ваздуха — концентрација чађи „PM10” у Европи (2005)
(пуна величина: 2.048 × 1.598)










Недавни догађаји


Вести




Авион Боинг 737 Етиопијан ерлајнса



  • 16. март — Поплаве и ветрови које је изазвао циклон „Идаи” однели су најмање 238 живота у Мозамбику, Малавију, Зимбабвеу и Јужној Африци.


  • 15. март — 50 особа је убијено и 50 рањено у пуцњавама у две џамије на Новом Зеланду, у граду Крајстчерчу.


  • 10. март — Путнички авион „Боинг 737 MAX” (на слици) са 157 особа срушио се на лету од Адис Абебе до Најробија.


  • 4. март — Најмање 23 особе су погинуле у налетима торнада који су погодили југоисток Сједињених Држава.


  • 3. март — Српска атлетичарка Ивана Шпановић освојила је златну медаљу на Европском дворанском првенству у Глазгову трећи пут заредом.


  • 27. фебруар — Мухамаду Бухари је реизабран на место председника Нигерије.


  • 18. фебруар — Српски тенисер Новак Ђоковић и америчка гимнастичарка Симон Бајлс проглашени су за најбоље спортисте света на додели награда Лауреус академије.


  • 16. фебруар — Председник САД Доналд Трамп прогласио је ванредно стање како би добио приступ милијардама долара за изградњу зида дуж америчко-мексичке границе.


  • 13. фебруар — Најмање 15 особа погинуло је у саобраћајној несрећи на путу Скопље—Тетово, код места Ласкарци у Северној Македонији.


  • 13. фебруар — НАСА је објавила званично окончање истраживачке мисије „Опортјунити” на Марсу.


  • 6. фебруар — Француски председник Емануел Макрон прогласио је 24. април Даном сећања на жртве Геноцида над Јерменима.







На данашњи дан


19. март


УСС Френклин после нападаВили Брант


  • 1279 — Монголском победом у бици код Јамена окончана је владавина династије Сонг у Кини.


  • 1563 — Потписивањем мира у Амбоазу завршен је први верски рат у Француској након којег су хугеноти добили ограничену слободу вероисповести.


  • 1628 — Енглески колонисти у Северној Америци су основали колонију Масачусетс.


  • 1945 — Један јапански бомбардер је погодио амерички носач авиона УСС Френклин, усмртивши више од 700 чланова његове посаде и тешко оштетивши брод.


  • 1962 — Завршен је Алжирски рат за независност од Француске ступањем на снагу споразума у Евијану.


  • 1982 — Аргентинска војска се искрцала на острво Јужна Џорџија, што ће водити у Фолкландски рат са Уједињеним Краљевством.


  • 2011 — Француско ратно ваздухопловство је покренуло операцију Харматан, што је био почетак стране интервенције у Либијском грађанском рату.

Остали догађаји: 18. март19. март20. март







Занимљивости


Да ли сте знали?


Лав

  • ... да се рика лава може чути и на удаљености од 8 km?

  • ... да је перуански град Ла Ринконада највише насељено место на планети Земљи? Он лежи на надморској висини од 5.100 метара.

  • ... да у животињском царству трудноћа траје најкраће код женке опосума (12—13 дана), а најдуже код азијског слона (608 дана)?

  • ... да жаба користи очне јабучице да гурне храну низ грло?

  • ... да све пчеле на свету дневно произведу око 3.000 тона меда?

  • ... да када су изграђене, пре више од 4500 година, египатске пирамиде биле су беле као папир и глатке као стакло?











Википедија


Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера. Чланке на Википедији може мењати свако са приступом интернету.


Пројекат је започет 15. јануара 2001. године. Тренутно Википедија има више од 49,8 милиона чланака на 303 језика, од чега преко 5,8 милиона на енглеском и преко 617.000 на српском језику.









Доприноси


Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.


Постоје странице за помоћ у којима је објашњено како се започињу нови или уређују постојећи чланци, како се шаљу и користе слике итд. У било којем тренутку можете да затражите помоћ.









Заједница


До сада је на Википедији на српском језику 239.828 корисника отворило налог, а од тога је 1.027 активно. Сви уредници су волонтери, који удружују напоре у оквиру различитих тематских целина.


Дискусије и коментари садржаја чланака су добродошли. Странице за разговор се користе за размену мишљења и указивање на грешке, како би се постојећи чланци учинили што бољим и свеобухватнијим.






.mw-parser-output .main-wikimedia-headertext-align:center.mw-parser-output .main-wikimedia-iconmargin:0 0 0.5rem;text-align:center.mw-parser-output .main-wikimedia-listcolumn-count:4;column-width:15em;margin-top:0.5rem.mw-parser-output .main-wikimedia-list>.main-wikimedia-listItemalign-items:stretch;break-inside:avoid;clear:both;display:flex;page-break-inside:avoid;margin-bottom:0.5rem.mw-parser-output .main-wikimedia-listItem>imgflex:0 auto.mw-parser-output .main-wikimedia-listItem>aflex:1;margin-left:-48px;padding-left:56px;position:relative;text-decoration:none.mw-parser-output .main-wikimedia-listItem>a>emfont-style:normal.mw-parser-output .main-wikimedia-listItem>a:hover>emtext-decoration:underline.mw-parser-output .main-wikimedia-listItem>a>smallcolor:#72777d;display:block;font-size:0.85em;line-height:1.25@media(max-width:719px).mw-parser-output .main-wikimedia-headerfont-family:inherit;font-size:1em.mw-parser-output .main-wikimedia-listfont-size:0.85em;column-width:10em@media(min-width:720px).mw-parser-output .main-wikimedia-headermargin-bottom:1rem.mw-parser-output .main-wikimedia-listItem>a>smallfont-size:1em@media(min-width:1000px).mw-parser-output .main-wikimedia-headermargin-left:auto;margin-right:auto;width:80%

Wikimedia-logo black.svg


Википедија се налази на серверима Задужбине Викимедија — некомерцијалне организације, која такође управља низом других пројеката



  • ВикиречникВикиречник Слободни речник


  • ВикицитатВикицитат Слободни цитати


  • ВикикњигеВикикњиге Слободни уџбеници


  • ВикизворникВикизворник Слободна библиотека


  • ВикивестиВикивести Слободне вести


  • ВикиверзитетВикиверзитет Слободни материјали за учење


  • ВикиврстеВикиврсте Директоријум врста


  • МедијавикиМедијавики Развој вики софтвера


  • ВикиподациВикиподаци Слободна база знања


  • ВикиоставаВикиостава Слободно складиште медија


  • ВикипутовањеВикипутовање Слободни водич за путовања


  • МетавикиМета-вики Координација заједнице и документација




Контакт Односи са јавношћу • Контакт








Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Главна_страна&oldid=21295448”





Мени за навигацију


























(window.RLQ=window.RLQ||[]).push(function()mw.config.set("wgPageParseReport":"limitreport":"cputime":"0.696","walltime":"0.828","ppvisitednodes":"value":15333,"limit":1000000,"ppgeneratednodes":"value":0,"limit":1500000,"postexpandincludesize":"value":103051,"limit":2097152,"templateargumentsize":"value":38645,"limit":2097152,"expansiondepth":"value":16,"limit":40,"expensivefunctioncount":"value":2,"limit":500,"unstrip-depth":"value":0,"limit":20,"unstrip-size":"value":27661,"limit":5000000,"entityaccesscount":"value":0,"limit":400,"timingprofile":["100.00% 570.866 1 -total"," 86.36% 493.026 9 Шаблон:Одељци_Главне_стране"," 19.19% 109.572 356 Шаблон:ИЧ"," 17.79% 101.543 1 Шаблон:Главна_страна/Википедија"," 16.99% 96.966 13 Шаблон:NUMBEROF"," 16.60% 94.757 1 Шаблон:Изабрани_чланак"," 16.27% 92.897 13 Шаблон:NUMBEROF/data"," 11.89% 67.864 1 Шаблон:Добар_чланак_главна"," 8.22% 46.916 1 Шаблон:Вести"," 6.39% 36.492 4 Шаблон:Str_trim"],"scribunto":"limitreport-timeusage":"value":"0.019","limit":"10.000","limitreport-memusage":"value":1184622,"limit":52428800,"cachereport":"origin":"mw1311","timestamp":"20190319010920","ttl":3600,"transientcontent":true);mw.config.set("wgBackendResponseTime":107,"wgHostname":"mw1325"););

Popular posts from this blog

Masuk log Menu navigasi

Identifying “long and narrow” polygons in with PostGISlength and width of polygonWhy postgis st_overlaps reports Qgis' “avoid intersections” generated polygon as overlapping with others?Adjusting polygons to boundary and filling holesDrawing polygons with fixed area?How to remove spikes in Polygons with PostGISDeleting sliver polygons after difference operation in QGIS?Snapping boundaries in PostGISSplit polygon into parts adding attributes based on underlying polygon in QGISSplitting overlap between polygons and assign to nearest polygon using PostGIS?Expanding polygons and clipping at midpoint?Removing Intersection of Buffers in Same Layers

Старые Смолеговицы Содержание История | География | Демография | Достопримечательности | Примечания | НавигацияHGЯOLHGЯOL41 206 832 01641 606 406 141Административно-территориальное деление Ленинградской области«Переписная оброчная книга Водской пятины 1500 года», С. 793«Карта Ингерманландии: Ивангорода, Яма, Копорья, Нотеборга», по материалам 1676 г.«Генеральная карта провинции Ингерманландии» Э. Белинга и А. Андерсина, 1704 г., составлена по материалам 1678 г.«Географический чертёж над Ижорскою землей со своими городами» Адриана Шонбека 1705 г.Новая и достоверная всей Ингерманландии ланткарта. Грав. А. Ростовцев. СПб., 1727 г.Топографическая карта Санкт-Петербургской губернии. 5-и верстка. Шуберт. 1834 г.Описание Санкт-Петербургской губернии по уездам и станамСпецкарта западной части России Ф. Ф. Шуберта. 1844 г.Алфавитный список селений по уездам и станам С.-Петербургской губернииСписки населённых мест Российской Империи, составленные и издаваемые центральным статистическим комитетом министерства внутренних дел. XXXVII. Санкт-Петербургская губерния. По состоянию на 1862 год. СПб. 1864. С. 203Материалы по статистике народного хозяйства в С.-Петербургской губернии. Вып. IX. Частновладельческое хозяйство в Ямбургском уезде. СПб, 1888, С. 146, С. 2, 7, 54Положение о гербе муниципального образования Курское сельское поселениеСправочник истории административно-территориального деления Ленинградской области.Топографическая карта Ленинградской области, квадрат О-35-23-В (Хотыницы), 1930 г.АрхивированоАдминистративно-территориальное деление Ленинградской области. — Л., 1933, С. 27, 198АрхивированоАдминистративно-экономический справочник по Ленинградской области. — Л., 1936, с. 219АрхивированоАдминистративно-территориальное деление Ленинградской области. — Л., 1966, с. 175АрхивированоАдминистративно-территориальное деление Ленинградской области. — Лениздат, 1973, С. 180АрхивированоАдминистративно-территориальное деление Ленинградской области. — Лениздат, 1990, ISBN 5-289-00612-5, С. 38АрхивированоАдминистративно-территориальное деление Ленинградской области. — СПб., 2007, с. 60АрхивированоКоряков Юрий База данных «Этно-языковой состав населённых пунктов России». Ленинградская область.Административно-территориальное деление Ленинградской области. — СПб, 1997, ISBN 5-86153-055-6, С. 41АрхивированоКультовый комплекс Старые Смолеговицы // Электронная энциклопедия ЭрмитажаПроблемы выявления, изучения и сохранения культовых комплексов с каменными крестами: по материалам работ 2016-2017 гг. в Ленинградской области