Краљевина Белгија Koninkrijk België  (холандски) Royaume de Belgique  (француски) Königreich Belgien  (немачки)
Застава Грб
Крилатица: Јединство ствара снагу (хол. Eendracht maakt macht) (франц. L'union fait la force) (нем. Einigkeit macht stark)
Химна: Песма Брабана (хол. De Brabançonne) (франц. La Brabançonne) (нем. Die Brabançonne)
Главни град	Брисел
Службени језик	холандски, француски, немачки
Владавина
.mw-parser-output .noboldfont-weight:normal  — Краљ	Филип
— Председник владе	Шарл Мишел
Историја
Независност	1830.
Географија
Површина	‍
— укупно	30.528 km2 (139)
— вода (%)	6,4
Становништво	‍
— 2014.[1]	11.194.824 (75)
— густина	366,71 ст./km2
Економија
Валута	Евро1
— стоти део валуте	‍цент‍
Остале информације
Временска зона	UTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен	‍.be‍
Позивни број	+32
1 Пре 2002. белгијски франк

Белгија (хол. België; франц. Belgique; нем. Belgien), званично Краљевина Белгија (хол. Koninkrijk België; франц. Royaume de Belgique; нем. Königreich Belgien), држава је у западној Европи. Простире се на површини од 30.528 km² и у њој живи нешто више од једанаест милиона становника. Према северу се граничи са Холандијом, према истоку са Немачком, према југоистоку са Луксембургом и према југу са Француском. Према западу има излаз на Северно море.

Белгија је један од оснивача Уједињених нација, Европске уније и НАТО-а. У њој се налази седиште већег броја међународних организација, између осталог Европске уније и НАТО-а.

Смештена на раскршћу германске и романске Европе, Белгија је дом говорника холандског, углавном Фламанаца, који чине око 59% становништва, и говорника француског, углавном Валонаца, који чине 41% становништва. Поред њих постоји и мали број говорника немачког језика у пограничном појасу са Немачком.^[2]

Белгија је савезна уставна монархија са парламентарним системом. Подељена је на два региона по језичком принципу: Фландријом на северу у којој доминира фламански тј. холандски језик, и Валонијом на југу у којој преовлађује француски језик. Подручје главног града Брисела је званично двојезично, мада већина тамошњег становништва говори француским језиком.^[3] Језичка шароликост и политички сукоби настали услед тога, одразили су се на политичку историју и сложени систем управљања државом.^[4]

Подручје Белгије, Холандије и Луксембурга познато је као Ниске земље; некада је област Бенелукса заузимала нешто већу површину него данас. На латинском је ова област знана као Белгика (лат. Belgica), по римској провинцији Галији Белгики (лат. Gallia Belgica), која је обухватала мање-више исто подручје. Од краја Средњег века до 17. столећа, подручје Белгије је било напредан космополитски трговачки и културни центар. Од 16. века до Белгијске револуције 1830, када се Белгија отцепила од Холандије, ово подручје је било поприште бројних битака између европских сила, услед чега је прозвано бојиштем Европе,"^[5] што је потврђено у оба светска рата.

Након стицања независности, Белгија се укључила у Индустријску револуцију^[6][7] а током 20. века поседовала је бројне колоније у Африци.^[8]

Другу половину 20. века обележиле су напетости између говорника холандског и француског језика подстакнуте неравномерним привредним развојем Фландрије и Валоније. Супротстављеност две стране условила је неколико управних реформи и преображај из унитарне у савезну државу у раздобљу од 1970. до 1993. године.

Историја

У античком добу Белгију су насељавала различита племена Гала и Келта. По галском племену Белги и сама област је добила име. Од V века била је унутар франачке државе, а године 870. већи део Белгије улази у састав Немачке.

Епизода белгијске револуције из 1830, Егид Шарл Гистав Ваперс (1834)

Током XV века територија Белгије се обједињује под вођством Бургунђана. Од 1477. долази под управу династије Хабзбург. Касније је постала наследна територија шпанских Хабзбурговаца, док се северна Низоземска (Холандија) њих ослободила. После Рата за шпанско наслеђе, 1714, Белгија припада Аустрији. У доба Наполеона, крајем XVIII века, била је део Француске, а након Бечког конгреса 1815. припојена је Уједињеном Краљевству Низоземске.

Захваљујући француској помоћи, 1830. године подигнут је устанак за сецесију од Холандије (Белгијска револуција), па је независност Белгије уследила наредне године. Тада долази до великог привредног и колонијалног успона (Белгијски Конго у Африци).

У оба светска рата Белгију је окупирала Немачка. После оружане борбе, године 1960. и 1961. Конго и Бурунди су стекли независност од њене колонијалне управе.

Географија

Мапа Белгије

Белгија је краљевина у северозападној Европи, у Бенелуксу. Граничи се са Холандијом, Немачком, Луксембургом и Француском и излази на Северно море. Белгија се дели на приобалне низије на северу, централни брдовити део и Арденске планине на југу. Највиши врх са 694 метра је Ботранж.

Клима

Белгија има океанску климу; утицај ваздушних маса са Атлантика јак је у приморју и средишњем делу земље. Зиме су благе и магловите, а лета прохладна са ретким кишама. Средња јануарска температура снижава се од обале (4 °C) према унутрашњости (0 °C у Арденима) док је средња јулска температура највиша у средишњој Белгији (до 22 °C), а најнижа у планинском подручју (14 °C). Годишња количина падавина износи у приморју и средишњем делу 700-900 mm, а у Арденима до 1400 mm.

Реке

Речна мрежа је густа. Све реке припадају сливу Северног мора. Главне су Шелда и Меза. Највиши водостај је зими када у низијском делу реке плаве околно земљиште. Велик је број канала, који осим за пловидбу служе и за наводњавање.

Флора

Под шумом је око 21% површине земље. Природни биљни покров очуван је само у Арденима, који обилују храстовим и буковим шумама, док у низијском делу расту мешовите шуме брезе и храста. Црногоричне шуме настале су најчешће пошумљавањем пустих терена.

Административна подела

Белгија се дели на регионе, провинције и језичке заједнице.

Региони Белгије

Региони Белгије су: Фландрија, Валонија и град Брисел

Фландрија

Валонија

Брисел

Провинције Белгије

Град Брисел не припада ниједној провинцији.

Белгијске провинције

Језичке заједнице Белгије

Белгијске језичке заједнице су:

• 
  Фламанска заједница (говори холандски, седиште је у граду Брисел)


• 
  Франкофонска заједница (говори француски, седиште је у граду Намир)


• 
  Германофонска заједница (говори немачки, седиште је у граду Ојпен)

Фламанска заједница (холандски језик)

франкофонска заједница (француски језик)

Германофонска заједница (немачки језик)

Привреда

Краљевска палата у Бриселу

Белгија висок степен развоја може захвалити повољном географском положају, изузетно развијеној саобраћајној инфраструктури, разноликој индустрији, и развијеној трговини. Индустрија је углавном концентрисана у врло развијеној и богатој регији Фландрији на северу, која је позната и по највећој вредности извоза по глави становника у свету. Белгија је присиљена увозити знатне количине сировина, због недовољног броја природних извора, и извозити велике количине готових производа.

Када се упореди удео извоза и увоза у БДП-у, за Белгију се може рећи да представља једно од најотворенијих привредних држава у Европи, која највише зависи о трговачкој сарадњи са 3 суседне земље: Немачком, Француском и Холандијом. Све то чини Белгију знатно зависном о кретањима на иностраном тржишту. Стопа раста ГДП-а знатно се смањила 2001. године због глобалне економске рецесије.

Структура БДП-а указује да се ради о изузетно развијеној земљи: пољопривреда 2%, индустрија 27%, услуге 71%. Укупни БДП износио је у 2004. години 283,5 милијарди евра, што даје 27.253 евра по становнику. Стопа незапослености износила је у 2004. години износила 7,8%. Стопа раста привреде у 2004. износила је 5,2%, док је инфлација била 1,9%. У услужном сектору ради 74,2 % становника, у индустрији 24,5 %, а у пољопривреди само 2%.

Извоз је за 2004. годину износио 246,4 милијарди евра, а главни извозни партнери су Немачка, Француска, Холандија и Уједињено Краљевство. Главни извозни производи су хемијски и фармацеутски производи, превозна средства, машине и опрема, пластика и гума као и метали.

Увоз у 2004. години износио је 229,5 милијарди евра. Главни увозни партнери су: Холандија, Немачка, Француска, Велика Британија и САД. Главни увозни производи су: хемијски и фармацеутски производи, стројеви и опрема, превозна средства, минерали и драго камење.

Становништво

Дворац Аренберг, део Католичког универзитета у Левену

Демографија

Белгија има 10.379.067 становника у 2006. години. Са 342 становника по km² једна је од најгушће насељених европских држава. Највећа густина становника је у Фламанском дијаманту који чине агломерације Брисела, Гента, Антверпена и Лувена и осталих урбаних средишта попут Лијежа, Шарлроа и Брижа. Више од 97% становника живи у градовима што представља један од највећих постотака урбанизације на свету. Највећи градови су: Брисел (1.006.749 стан.), Антверпен (457.643), Гент (231.769), Шарлроа (201.307), Лијеж (187.218) и Бриж (117.351).

По регијама највише становника у 2005. има Фламанија: 6.043.161, Валонија има 3.395.942 и Брисел 1.006.749. Око 60% становника говори холандским језиком односно фламанским, 32% француским, а 1% немачким. Брисел, који чини 8% становништва је двојезични град: француско-холандски. У почетку, град је био већински холандски, док данас око 80% становника говори француски, 8,5 % холандски, а 10,2 % и једним и другим језиком.

Око 58% становника чине етнички Фламанци, 31% Валонци, а осталих 11% чине имигранти из Италије, Француске, Немачке и Северне Африке. Према вери Белгијанци су већином католици, 75%, док осталих 25% чине муслимани, протестанти, јевреји и атеисти. Очекивана животна доб је 78,77 година. За мушкарце износи 75,59 година, а за жене 82 године.

Највећи градови

п р у Извор: 2012
	№	Град	Покрајина	Популација
Антверпен Гент	1.	Антверпен	Антверпен	502.604	Шарлроа Лијеж
	2.	Гент	Источна Фландрија	248.242
	3.	Шарлроа	Ено	203.871
	4.	Лијеж	Лијеж	195.576
	5.	Брисел	Брисел	166.647
	6.	Схарбек	Брисел	127.747
	7.	Бриж	Западна Фландрија	117.170
	8.	Андерлехт	Брисел	111.279
	9.	Намир	Намир	110.096
	10.	Левен	Фламански Брабант	97.656

Култура

У књижевности су заступљене фламанска и француска књижевност. Најпознатији средњовековни књижевници су Филип де Комин и Жан Фроасар. Најпознатији из 19. века су Шарл де Костер, Емил Верхерен и Хендрик Консијенс, а из 20. гроф Морис Метерлинк.

Белгија је земља која је дала велики допринос развоју ликовних уметности. Нарочито су плодни били периоди раног низоземског сликарства (Фламански примитивци), Фламанске ренесансе и барока, као и архитектура романике, готике, ренесансе и барока. Белгија је била један од центара ренесансе у 15. и 16. веку. Најпознатији сликари овог периода су браћа Хуберт и Јан ван Ајк, Хијеронимус Бош, Рохир ван дер Вејден и Питер Бројгел Старији. У доба барока (17. век) истакли су се Петер Паул Рубенс и Антонијус ван Дајк. После 17. века дошло је до стагнације у развоју ликовних уметности, мада је Белгија задржала репутацију у изради врхунских таписерија. У 20. веку најпознатији уметници су Џејмс Енсор, Пол Делво и Рене Маргит. Белгијски архитекта Виктор Хорта је снажно утицао на развој европске архитектуре у 20. веку. Модерну архитектуру Белгије је развио Хенри Клеменс ван де Велде.

Битан део белгијске културе су фестивали. Најпознатији је карневал у Биншу.

Референце

Спољашње везе

• Монархија Белгије


• Савезна влада Белгије


• Званична туристичка презентација Белгије